Политичка историја Србије у другој половини деветнаестог века. Књ. 3, Краљевско намесништво по абдикацији краља Милана и прва половина владавине краља Александра I : 1889-1897.

Ме арт

146 жив. ЖИВАНОВИЋ

дикализму доцније гледали само зло и ништа више. Јер, време, као велики чинилац, мења све на свету а, како изгледа људе понајвише, па и радикале.

Но допадао се коме Радикализам, или не, он је још у осамдесетим годинама постао политички фактор првог реда. И прелазећи кроз разне фазе победа и успеха, падова и губитака, па и патње, Радикализам је у време уставне промене, крајем 1888 бројном претежношћу од „пет шестина“ ударио свој печат на ту промену у Великој Народној Скупштини, да почетком идуће 1889 удари свој печат и на целокупну државну управу, дошавши, по абдикацији Краља Милана, а по позиву Краљевског Намесништва на владу.

Ослобођени вечитога страха и неизвесности којима их је угрожавао стално бивши Краљ, Радикали су се сад показали као Странка и сходна и јака да прими у своје руке управу земље.

Краљевски Намесници то су оценили, разумели и позвали их на управу земље.

За три и по године, радикали су под Намесништвом имали у главном (посебне реконструкције не рачунећи), две владе и три своје Скупштине. Поред онога што смо већ рекли, ове владе и Скупштине донеле су доста и знатних закона, увеле су нови Устав у живот, упутиле многе приновљене тековине правилном развоју, као што су железнице и монополи. Има ту, међу донесеним законима, и много партијске тенденције, али има и несумњивога. напретка. „Закон о паљевини“ погађао је баш у првом реду ради“ калне поштоваоце угарка, и ако су зли језици тврдили, да су се посланици хтели осигурати од мучке освете њихове. Кад је односила победу струја државних интереса, кад опет навала партијских прохтева. То се унапред могло знати, и по оном, какви су били радикали у опште, као и за кратка времена своје раније појаве на власти. Али то све није могао више бити аргуменат да се радикали и даље држе ван власти. На против, и баш са таквих разлога, време је било, да се Радикализам огледа и на пољу позитивнога рада, а ке само на јаловом земљишту опозиције и негације. Радикали се наравно нису могли препородити тиме самим што су дошли на власт и бити из основа нешто друго, но што су били у опозицији, У којој су постали и ојачали. Они су своје личне и начелне мане вукли и даље са собом; али је ипак од једног дотле неотесаног материјала изашло много лепих облика; од рагуепц5 постала су велика господа, која су опет многе од дотадашње господе направили уличним беспосличарима. Тако то, у осталом, иде одавно у Србији. Краљ Милан је дискредитовао и обарао ауторитете, ма то били и његови доброжелатељи, док није дошло време да нови ауторитети прогоне чланове Краљевског дома и самога тога бившег Краља, Кад и владаоци сеју ветар, они такође жању олују.

Ова радикална владавина од непрекидне три и по године, по“ казала је троје: да се може одржати извесна сталност на влади у Србији, да се може владати уставно и да се то и једно и друго може постићи са радикалима.