Политичка историја Србије у другој половини деветнаестог века. Књ. 3, Краљевско намесништво по абдикацији краља Милана и прва половина владавине краља Александра I : 1889-1897.
а РУМ Иг пе ДАНЕ РАТА ИМ ИЦ Али Ди % ји "о мо =
154 _ жив. ЖИВАНОВИЋ
у том правцу кренули своју целокупну акцију и Странка и Влада. _ Либерална Странка већ је раније одржала била овогодишњи свој Главни Збор. То је било, 31 маја о. г. у Параћину, четири
дана пред неочекивану смрт другог Намесника, којој је било су-
ђено да буде узрок и овом обрту. Са тога Скупа понета је и извесна сложност, која је била дотле у Странци поремећена због оног фаталног питања о „прогонству“ Краљице Наталије из прошле године, из кога су Авакумовић, Рибарац и други желели створити политички капитал, док је знатан део Странке то поступање негодовао, да је с тога било сукоба = велике пометње у Странци. Нови положај Странке, која је сада била и на влади, диктирао је свакоме од чланова предану и истрајну службу ствари и успеху странкином. И доиста, од Министара до последњега члана и пријатеља Либ. Странке, беше се све кренуло на посао, сложно и енергично.
После једног учињеног разреза на све, поглавито београдске,
прве људе из Странке, а за партијске потребе, пошло се на зборове. Свуда, у сваком крају, у сваком већем месту или срезу, морао је бити одржан бар по један збор, на коме је објашњаван владин програм и пријатељи упућивани да сваки помогне да се успех осигура. То је држање зборова почело одмах с јесени и, без обзира на зиму те године изузетно јаку, продужавало се целог децембра и јануара, до пред саме изборе. И због тих зборова и због кандидовања за посланике ишли су Министри, чланови Глав. Одбора и други виђени чланови Странке у крајеве, где је њихова појава била везана за успех. Нису штеђене ни жртве, ни лични труд. „Српска Застава“, орган Либ. Странке, око које се скупило. све што је позвано било да се пером бори, водила је борбу на два фронта: с „Одјеком“ и са „Виделом“ (међу којима као да беше нестало старог антагонизма) и ствар Странке у јавности успешно заступала.
Главни Одбор, чији су важни чланови ушли у састав владе, беше попуном преобраћен у тако названи „Акциони Одбор“, коме беше задатак да процењује и опредељује изборну акцију Странке, у погледу агитације, усмене и писмене. Но овај је Одбор ускоро обуставио рад, нешто са проређивања чланова, а и што није имао шта даље да ради. Тежиште рада, и по природи ствари, стајало је на
: Тај је разрез изнео близу 20.000 динара, у оно време велики новац. Благајник Глав. Одбора, угледни и честити трговац београдски Пера И. Јовановић вршио. је примања и издавања (ова последња на захтев неких министара и др.) Заузет за успех Странке, а у уверењу да ће цео разрез ући у касу, Јовановић је својих пара издао ваљда на десет хиљала дипара. И ако их је увек све оправдао наредбама у оригиналу, никад му нико више није вратио ту знатну суму. Чак је доцније од. неких и нападан што „досађује“ тим својим вечитим рачунима“. И тако је овај честити члан Либ. Странке, који је био и иначе један од вајвећих приложника, ни крив ни дужан повукао велику штету.
г Писац ових редова био је на зборовима у Нишу (где се доцније и кандиковао за посланика), код цркве четерешке и манастира Тумана у окр. пожар. ну Белосавцима у ср. јасен. окр. крагујевачком.
~