Политичка историја Србије у другој половини деветнаестог века. Књ. 3, Краљевско намесништво по абдикацији краља Милана и прва половина владавине краља Александра I : 1889-1897.

212 Е ЖИВ. ЖИВАВОВИЋ

Срби!

На листовима историје наше младе Краљевине записан је данас редак, значајан догађај.

Његово Величанство Краљ Србије Милан |, давши следства «својој од дужег времена потхрањиваној намери, одрекао се свечано краљевског му престола, и по праву, које му даје Устав земаљски пренео је краљевску власт на свога малолетног сина и наследника краљевског престола. Е

Редак је пример у историји, да се један владалац одриче престола после многих сјајних успеха: независности и увећања Србије и њена уздигнућа на ступањ Краљевине и пошто је „на њене установе ударио печат напреднијих установа савремене Европе“, ма да „његова владавина броји и по који неуспех“.

„Народе Српски! На престолу Србије седи данас нов Краљ. А пошто Краљ Александар није пунолетан, Краљ Милан преносећи на Њ' власт краљевску, именовао је у исто време, по праву

које му признаје чл. 70 Устава земаљског три Намесника, да врше краљевску власт до пунолетства Краља Александра.

Наша заклетва садржи у исти мах и нашу краљевску мисију. Имамо да очувамо аманет, који нам је поверен; а решени да то извршимо, не презајући ни од каквих тегоба, ми смемо рачунати на потпору целога народа.

Имамо да владамо по Уставу и законима земаљским. Верно духу слободоумних установа, које је наш нови Устав освештао, Краљевско Намесништво вршиће своју дужност без партијског предубеђења. |

Од данас ни један од потписаних не припада ни једној политичкој партији.

У колико ћемо ми претходити доказима добре воље да поштујемо земаљски Устав, у толико ћемо се осећати јачи у праву: да од свију и свакога тражимо не мање поштовање према основном закону земаљском.

Ми не превиђамо тешкоће прилика у којима примамо на се истина частан, али и теретни задатак Краљевскога Намесништва, ну прожети добром и одсудном вољом, да своје дужности испунимо, ми с вером у Бога не очајавамо о успеху.

Са младим Краљем на престолу, са новим Уставом у јавном животу, отпочнимо, у име Божје, нов живот, ново доба рада и штедње, нарочито прионимо на рад око народне привреде и народнога благостања.

Употребљујући мудро народне слободе, одржавајући ред и мир у земљи, ми ћемо најбоље послужити оснажењу своје Отаџбине, и остати елеменат реда и мира на дому и у колу балканских народа.

Прикупимо се сви око славом увенчаног престола. (Обреновића) уз њиховога младог и племенитог потомка, па да му, у осе