Политичка историја Србије у другој половини деветнаестог века. Књ. 3, Краљевско намесништво по абдикацији краља Милана и прва половина владавине краља Александра I : 1889-1897.
-
_ КРАЉЕВСКО НАМЕСНИШТВО |
ционе новине. У осталом, новине су се и једне и друге стране прилично и саме наплабивале; а у моменту, кад се две стране боре, и то на живот и смрт, ко је још марио и за новинарске протесте и помишљао и на. неку параграфску сатисфакцију по судовима и судским претресимаг! У оваквим приликама, ко има успех, има и право; а овде је у првом реду била борба око“ успеха, а не око квалификација при томе нанесених „увреда“ и „клевета“. Ми, у осталом, то само констатујемо.
После Министра унутрашњих дела, највише је био на ударцу Министар просвете и црквених послова, имајући посла са многобројним и упорним учитељским елементима. Читав један мно: гобројан учитељски нараштај беше одрастао и на снагу стао запојен идејама радикализма. Још пре, и за време буне 1883, учитељство је и жртвама платило ову своју приврженост новој Странци, у којој су ти млади егзалтирани људи нашли духовно сродство. 'Ни онај за учитеље и школу у многоме повољан закон Ст. Новаковића (1882) не могаше, за напредњачке владе, обрнути учитеље на други правац и откинути их од радикала. Патње, којима су многи од њих, тада и допније, изложени били, само су их све више везивали за странку њихових тадашњих идеала. Кад је Странка Радикална, по абдикацији престала бити Странка гоњених, већ постала странка господства и владе, њени приврженици међу учитељима, тражаху да им се призна њихова издржљивост у дане патњи; са и без тога признања сваки је остајао ту, где га је младост политички везала. Поред радикалног чиновника, радикалног кмета, био је дакле и радикални учитељ, у много места са попом заједно, важна партиска чињеница. Кад је настао обрт, и странка странку почела потискивати из заузетих позиција, учитељи радикали, који нарочито нису хтели чути о томе да у овој земљи сме и може бити и друге власти сем радикалне, нашли су се наједном и сами на ударцу у овом тешком вртлогу. Људи с породицама, не свакад и јачег материјалног стања, изложени су били тегобама сељења. За несрећу ишло се још у зиму, која је све зло чинила горим. А борба о којој смо раније већ казали каквог је карактера била, није свакојако знала за обзире. Јеврем А. Илић, професор Богословије буде: постављен за вршиоца дужности, а доцније (1. фебруара 1893) за сталног начелника просветног оделења Министарства просвете, беше на овој мучној стражи у борби са учитељством, и свом бригом за успех Странке занет и као ближи Министрима адвокатима, надокнађивао је оно, што би у траженој енергији недостајало већ старом добронамерном министру Бошковићу. Тако је у мин. просвете без поговора, примана свака порука, каква би стигла отуда са далекога бојишта, где се Странке отимљу о победу, и где многи учитељ носи барјак Радикализма, у крсташкој војни противу Либерализма, Слика, коју је довело дело ово стање, беше мучна и тешка, и ми би смо најволели, кад
је не би било. Али ми пишемо о прошлости и ради смо да будемо верни тумачи догађаја. 5
1 к ' " и | | ! _ А · Г | 1 6: