Политичка историја Србије у другој половини деветнаестог века. Књ. 3, Краљевско намесништво по абдикацији краља Милана и прва половина владавине краља Александра I : 1889-1897.

КРАЉЕВСКО НАМЕСНИШТВО 17%

посланици у Београд, а Либерали састали сеу своме посланичком клубу у „Империјалу“, по целом скоро удворичком држању Председника министарства према посланицима — бар је писцу тако изгледало — а биће да сеон у оцени није много варао — да ће у последњем тренутку бити однекуд истакнута кандидација самога Авакумовића за трећег Намесника. Само ово истицање далеко одсутног Ал. Васиљевића подупрто онако плитким разлозима, било је више намењено као маска за правог кандидата, који би се тада вероватно истицао и мимо вољу нарочито првог Намесника, пошто. други Намесник не би могао, а можда ни хгео, сузбијати кандидацију својега рођака. Све је ово показивало, да би се Ристић при избору Намесника — што је он и предосећао — нашао скоро пред ситуацијом, каква је била и за време неизвесности са радикалне стране, пре 9. августа пр. године, ма да Авакумовић у Намесништву не би био то, што и буди како незнани радикалац деструктивних намера.

Та је неиззесност око избора Намесника — Ристића веома узнемиравала; и ми ћемо видети да се он стара, дау избору личности за Председника Народној Скупштини, колико толико прибави извесности, да се неће десити ништа што би тако важан чин буди чим компромитовало.

Тешкоће, и само тешкоће! Ито на све стране,.. Али и влада и њена већина имађаху још да у самој скупштини савлађују такве препоне правилном раду, да је питање о кандидацији трећег Намесника за првих дана рада Народне Скупштине, већ само собом дошло у другу врсту. |

ХХМ

Састанак Народне Скупштине и њена судба. — Лицем на Благовести, 25. марта 1893, састала се у Београду Народна Скупштина, која је произашла из избора пре месец дана.

Скупштина је била пунобројна. Дошли су сви посланици, који су имали пуномоћија издата им од стране бирачких одбора. По списку посланика, који је два дана раније (23. марта) у „Српским Новинама“ бр. 65 објавио Министар унутрашњих дела, изабрато је пуноважно њих 128 (од пуног броја 134) посланика. На шест места био је покварен избор. Радикали су имали два дупликата, пошто су Грујић и Пашић изабрани на по два места, каои Гарашанин. Од либерала тај је случај био само са Т. Туцаковићем, који је био изабрат и у Крагујевцу и у округу, и с њиме је из разлога нужних једино учињен изузетак од постављеног правила: да се сваки кандидује само на по једном месту, чега су се и радикали у главном држали.

Свака је страна водила нарочито старање, да се пунобројно. нађу њени чланови у Скупштини у Београду. Влада је имала нарочитога разлога за то, пошто је број њених посланика, број већине, био нешто само — али је ипак био! — преко уставне гра-