Политичка историја Србије у другој половини деветнаестог века. Књ. 3, Краљевско намесништво по абдикацији краља Милана и прва половина владавине краља Александра I : 1889-1897.

КРАЉЕВСКО НАМЕСНИШТВО 175

је од девет секција, колико их је свега, у њих седам била већина либерална, а у две су били сами радикали.'

Из оних седам секција, где је била већина либерална, у олсуству радикалних чланова, буде изабран Одбор за преглед посланичких пуномоћија, у ком су били ови чланови: Пера Николић, Ђорђе Генчић, Станоје Петровић, Милован Несторовић, Драг. Гођевац, Дим. Машић и Лаз. Секулић.

Сви посланици из већине положе одбору своја пуномоћија; а нарочитом објавом на вратима скупштинским прикованом, буду од стране одбора позвати и остали посланици, да своја пуномоћија такође предаду, но они то не учине.

Радикали и оба напредњака (или, како се у „Српској Застави“ (7 говорило „оно 150 кила напредњака“ !) остану стално ван Скупштине) У

Док је одбор за преглед пуномоћија вршио свој посао, напољу је беснио новинарски ргт, у чланцима, а за тим и у прогласима клубова, на своје бираче н на ширу јавност у опште. Свака страна, и већина и опозиција, трудила се да опргвда свој поступак.

Тако „Српска Застава“ бр. 68 од 27. марта доноси чланак под насловом: „Радикални парламентарни кајиш“ у коме се, између осталога, износе јавни и тајна мотиви за излазак из Скупштине.

У исто време цитиран је и цео записник | претходног састанка Радикалне Скупштине од 1. новембра 1890, као доказ да је држање и либералне већине било овога пута тач о.

Настало је, за тим, право међусобно бомбардовање прогласима.

Радикглни посланици, њих 61 (од којих су се неки потписали и по двапут, где год су бирани, са назначењем да су њих 4 одсутна) издаду свој први проглас својим бирачима, у коме гледају да оправдају свој поступак од 25. марта, кад су изашли из Скупштине. Као одговор на овај проглас, Клуб Либералних посланика, а под потписом часништва клуба: Председника Дим. М“шића, подпредседника: Саве Илића и Мил. Несторовића и секретара: Јевр. А. Илића, Јов. Несторовића и Драг. Лазаревића — у бр. 69 „Срп. Заставе“ — изла свој Проглас, упућен на јавност у опште, с тога | без наслова. У томе се прогласу износи ближе рад Владе, Странке | и Скупштине, до изласка радикала из ње. Уједно је ту и одбрана | од напада изнесених у напред поменутој „прокламацији“ радикалној. Овај је проглас изашго веома опширан. А на адресу радикалну вели се у њему: „После политичких недела, дошло је правдгње. Радикали, који су по закону дужни били да приступе посланичким пословима у Народној Скупштини, отказали су послушност закону и народу, и напустили су скупштинску дворану, без узрока, без по_ вода, без оправдања. Тај свој поступак, тај свој атентат на узви

1! „Видело“ је било прво, које је пакосно објавило да овакав исход секција није дело случајно. За сигуран доказ тога износи свога скупштинског известиоца и један дурбин, којим је он „паковање“ у кутији, из које су имена посланичка извлачена, чак и — кроз плех могао видети!