Политичка историја Србије у другој половини деветнаестог века. Књ. 3, Краљевско намесништво по абдикацији краља Милана и прва половина владавине краља Александра I : 1889-1897.

КРАЉЕВСКО НАМЕСНИШТВО 170

он није ни припадао, а где је било за овај мах тежиште Радикалне Странке. Ближе се пак није ни Докић изразио и на томе је прошло.

Но и радикални клуб и Докић, имали су сигурних путова и начина да Намесништву доставе све што хоће, и како су ствари стајале, Намесништво не би какве озбиљне и лојалне предлоге оставило исто тако без озбиљне оцене. Владина расположења дошла би други ред. Али изгледа, да су погледи радикални били већ упозорени на — другу једну страну...

Сем тога, важно је још 'напоменути да Докић у току марта није ни био у земљи. Он беше, из не знамо којих приватних потреба, узео прилично одсуство и отишао некуд. Где» Зашто. то се није знало, а није се ни разбирало, и ако је побуђивало не неосновану сумњу, куда то може и зашто ићи у иностранство и невреме један старатељ Краљев... и Председник Држ, Савета, То ће се тек доцније сазнати и из чега ће се видети, да и Докићева напомена писцу о коалицији, није била са тако баш ненадлежне стране.

Релативну тишину, која је настала од Благовести до Васкрса (од 25-28. марта) прекида једна крупна природна појава: На велику суботу око 3 часа по подне, груну један осетан земљотрес, коме је средиште била моравска долина од Јагодине до Параћина, и који се осетио доста јакон у Београду. „И ово је неко знаменије!“ рекоше многи, пријемчиви за предрасуде, а мало и плашљиви од ових ретких природних појава, као што је доиста земљотрес, који поколеба у човеку веру и у последњу сталност и тврђу и чини, да се у њему пробуди онај последњи нагон животињски, оличен, у сред страха и избезумљења, у тежњи за сигурним опстанком.

На сам дан Васкрса, 28. марта, либе своје стране пречистили су ситуацију ; претходни састанак скупштински, на ком одбора за преглед пуномоћија,

Томе би следовао избор Председништва Скупштинског. Кандидација је, разуме се, у првом реду падала на старог посланика и Председника више ранијих Скупштина, Тодора П. Тудцаковића, С тога му је Клуб либерални, састав се на сам Васкрс, у свом локалу у „Империјалу“, и понуди 28, марта, но Туцаковић, из непознатих разлога, врло љубазно, али и одлучно захвали на тој почасти. Клуб му ипак вотира особени израз поштовања, и на предлог једног посланика реши, да се записник о овој понуђеној кандидацији објави у „Срп. Застави“, Било је и чудно, и клубу неправо, ово остентативно повлачење старог пријатеља, али оно је, и с једне и с друге стране обавијено лепом формом.

Међутим било је напред утврђено, да ако се Туцаковић не прими Председништва, да за Председника Скупштине буде кандидован Живан Живановић, посланик нишки, члан Држ. Савета. Са овом је другом кандидацијом било брзо и једногласно свршено, чим је прва неуспела. За подпредседнике клуб већине означи Перу

Пол. Ист. Србије Ш 12

рална већина и влада, са за сутра дан заказан је е ће се читати извештај