Политичка историја Србије у другој половини деветнаестог века. Књ. 3, Краљевско намесништво по абдикацији краља Милана и прва половина владавине краља Александра I : 1889-1897.

КРАЉ АЛЕКСАНДАР ] (1893 — 1908)

Српском Народу

Срби! Кад је год животни интерес српског народа тражиозадовољење, моји претци Обреновићи увек су похитали да се ставе у службу српском народу и српској државној мисли. Одгајен у традицијама, веран духу народном, научен да изнад свега служим српској државној мисли, ја имам дужност данас да следујем примеру мојих предака.

У данашње време требало би да се народни живот развија мирно под заштитом Устава, који је мој узвишени отац, у договору са свима партијама и у сагласности с народом дао земљи.

На жалост, Устав је у последње време тако јако угрожен,. грађанска права мојих драгих Срба доведена у такову опасност, уставни положај Народнога Представништзаа тако јако понижен, да не могу оклевати да пустим да ово несретно стање и даље траје.

Срби! Од данашњег дана ја узимам Краљевску власг у своје руке. Од данашњег дана ступа Устав у своју потпуну силу и важност. Ослањајући се на срепну звезду Обреновића, а на основу Устава и Закона, ја ћу управљати земљом, и ја вас позивам све: да ми послужите верно и одано.

Призивајући благослов свемоћног Бога на мој драги народи молећи Бога да ме помогне на сваком кораку, ја завршујем моју прокламацију народу узвиком: да живи српски народ!

У Београду, 1. априла 1893. Алексадар, с. р.

Овој прокламацији следовао је овај други акт Краљев датиран такође 1. априла:

„Пошто смо из разлога наведених у нашој Прокламацији од данашњега дана узели Краљевску власт у своје руке, то разрешавамо господу Краљевске Намеснике Јована Ристића и Јована Белимарковића од њихове дужности и стављамо их на расположење“.

Но другим указом. оба су Краљевска Намесника одмах затим, стављена у пензију. Њихова је мисија тиме била и формално з4вршена, у