Политичка историја Србије у другој половини деветнаестог века. Књ. 3, Краљевско намесништво по абдикацији краља Милана и прва половина владавине краља Александра I : 1889-1897.

186 жив. ЖИВАНОВЕЋ

саслушана та вест, која се поклапала са ранијим. Краљ — после пола ноћи у касарни! Хм!

Таман беху, писац и другови дошли тачно спрам двора (донније срушевог), који беше исто као и синоћ још осветљен, и погледајући са тротоара испред садашњег Руског Посланства (кућа Симићева) у осветљене прозоре, не би ли што видели, док из ноћне тишине, отуд негде далеко иза двора, преко „Батал-џамије“ проломише ваздух три усклика од много, као по команди сједињених гласова: „Живио! Живио! Живио!“

„Свршено је!“ рећи ће полугласно Председник Скупштине; а оба друга његова упиташе: „А шта може бити свршеног“

„Па зар не чујете ове ускликер То виче војска и она поздравља Краља, за кога сад рече и онај човек да је биоу касарни.“ И онда ће додати: „Биће ми жао, ако се ноћас буде што ружно десило сном честитом човеку.“ Он је у првом реду мислио на првог Намесника, а за тим и на све око њега.

Ћутке, ништа не говорећи, кретоше с:а тројица даље, Кад су били код „Манежа“, спрам „Цветног Трга“ један прасак од многобројних коњских копита, у правцу двора, одјекну кроз ноћну тишину,

То беше топот ескадрона, који је пратио Краља, или од ескадрона која су позади двора били у приправности. Овај коњски и коњички јек, помешан са осећајима, који их беху у том моменту савладали, изгледаше као испраћај једног доба, које је прошло и најезду другога, које је ноћас почело и сутра ће осванути.

Преврнут је, доиста, један нов лист Историје Србије!

Шта ли ће бити исписано до краја на њему 7......

Све подсећаше на преторијанске легаоне у Староме Риму...

Оде свеки своме дому. Писац застаде своје домаће у страху и будне. Савинац покриваше иначе дубока ноћна тишина, као да није, само на неколико стотина метара одатле, извршен један велики преврат.

Тако је спавао и цео Београд. Ово мучко дело тек ће сутра изненадити цео свет свом величином својега цинизма и династичке незахвалности и Обргновићске охолости.

Ноћ између 1. и 2. априла беше једна од оних ретких, у које писац овога дела не могаше склопити ока. Он дочека будан и освит идућег јутра, и имађаше шта чути и видети.

Синоћне слутње и закључци беху сушта истина:

— Краљ Александар 1 беше се огласио за пунолетна и предузео вршење краљевске влести, што објављиваше народу својом Прокламацијом. — Краљевски Намесници беху збачени!

— Либерална влада такође; а из овога превратнога слома беше произашао нови Радикални Кабинет!

Све те новости донеше „Српске Новине“ бр. 70, а под датумом: „1. априла 1893 године“, који уједно беше и почетни датум и први необичви дан краљевања новога Краља.