Политичка историја Србије у другој половини деветнаестог века. Књ. 3, Краљевско намесништво по абдикацији краља Милана и прва половина владавине краља Александра I : 1889-1897.

КРАЉ АЛЕКСАНДАР 189:

Тако, нова Радикална Влада!

Мислимо да није нужно објашњавати да онај што честита из Париза, и коме радикална влада хита са одговором, није нико други, . но раскраљ, који је збацио са себе и име српско и српско држављанство; онај исте Краљ Милан, коме су ови исти радикали преклане око овог доба године усред Нар. Скупштине поставила „надгробну плочу“, а и саму његову успомену свечано саранили. И сад он васкрсава поново, и ево га лупа алком на вратима, јавља се, истина само да поднесе своја усрдна честитања. За први мах је довољно. Краљ Милан је човек од реда. Није ли он таман на 15 дана пред први април (15. марта) уграбио прилику, да у нарочитом писму директору „Тетрз-а“ изјави: да је далеко од сваке политике; али није пропустио додати: да он сматра, да га не везују закони о њему донешени. „Ја не признајем њихову правну важност — вели Краљ Милан — али ја признајем и хоћу да признајем важност моје дате речи“. И, тако са свога добровољног теферича, где га је вест о „великом историјском чину“ случајно застала, он хита са својим честитањима. Није ли то све у реду, све случајно, о чему Краљ Милан ни појма није имаог! И каква су му још та честитања. Краљев отац честита влади — Председнику и друговима „извршење великог историјског чина“, а влада се ипак злу досетила, па у свом одговору корегира овакво посматрање ствари и „Велики историјски чин“ свесрдно приписује краљевој „племенитој иницијативи“. Али биће да је и Краљ Милан знао шта је писао. Јер, после се дознало, и одсуство Председника Савета, садашњег председника Министарства Докића, у марту, доведено јеу узрочну везу са догађајем од првог априла. Бавећи се у иностранству, он је на згодан начин дошао, било као позват или послат, у везу“ с Краљем Миланом и том приликом утврђен је извесни тодиз ргоседепф, у колико се тиче цивилних т. ј. радикалних сарадника овога „великог историјскаг чина“. Доцније је један од првих њихових људи — Ђаја — Ристићу изречно признао, да су они тачно знали шта се Намесништву спрема на шта је указивало и цело држање радикала око првог априла.

По извршеном чину, они су ево на влади. И ма колико се радикали трудили да „први април“ збаце са себе, они то не могу више никад учинити. Само њиховом потпором и њиховим прихватањем, дело од првог априла смело је бити, и једино је тако могло успети. А шта су целим тим чином привредили уставности, држави, па и себи самима, има тек да се види.

Краљ Милан је се дакле и са својом честитком обратио на тачну адресу. — Без сумње, он то није могао учинити без пакоснога осмејка, да је сад дошло време да он непосредно и срдачно кореспондира са људима, који су донели чак и „Закон о прогонству Краља Милана“.

А за карактеристику самога Краља Милана, нека би овде био. додат подсећај на његово писмо првом Намеснику кад је сазнао за промену владе од 9. августа пр. год. Он тада са пуно добре