Политичка историја Србије у другој половини деветнаестог века. Књ. 3, Краљевско намесништво по абдикацији краља Милана и прва половина владавине краља Александра I : 1889-1897.

218 ЖИВ. ЖИВАНОВИЋ

да место Намесника долази његов син; место Либерала Радикали; место једне ситуације друга, у којој је он могао имати више изгледа на Нар, а кроз коју је се — а то је главно! — он могао рехабилисати, вратити у своја напуштена права и поново склонити главу под кров владалачког дома српског, који је он преклане, уз добру накнаду, напустио. Али, рећи ће ко: па ту долазе Радикали, а они су познати гониоци Краља Милана и обратно. Но ту и лежи сва величина перфидије, да се кроз Радикалеи њиховом помоћу сруши једно законито стање; а већ ко није водио обзира према једној за престо и династију негда заслужној Странци, зар ће водити каква рачуна после о Странци каква у очема бившег Краља беше радикалнар ИМ Радикали су ушли у замку, која ђе им се већ стегнути око врата. Слабост радикална била је најача страна плана Краљ Милановог у делу „првога априла“. Кроз њих је он желео, да свој прљави смер учини поузданијим и популарним — и успео је.

За то је прва честитка од његове стране и отишла на адресу

· — Владе Радикалне од !. априла!

То је била тактична страна његових операција за „успех“ „првог априла“. А мотиви су били са свим други. Пропао материјално, јер је био страћио и оне огромке суме што их је, кас откупну цену за отказ на сва права, примио с јесени 1891; љут на Ристића, што му не само није 1890. дао власт „било у једној било у другој форми“ већ је чак потлисао и закон о „прогонству“ његову — Краљ Милан само је вребао прилику да му се крваво освети; мајстор, да изврши сваку смицалицу, он је још одавно имао спреман цео апарат у околени младога Краља; изврстан по. знавалац свију и свакога у земљи, он је умео згодно аранжирати заверу, да с поља изгледа и проста и разумљива, па чак и популарна.

И све му је испало за руком. Али баш с тога и јесте наличје „првога априла“ тако прљаво. Догађаји, који ће удару од „првог априла“ у не тако далекој будућности следовати, тачно ће открити

и све мотиве и све „јунаке“ његове. Видеће се, да је „први април“

био само једна фаза у читавом низу заснованих комбинација, које су се тицале; у негативном смислу Намесништва, Либералне“ Странке

и Владе, које је ваљало срушити; а у позитивном смислу: Устава, Краља Милана и са свим новога управног правца у Србији. Краљ Александар на престолу, онако малолетан какав је био, представљао је, као што рекосмо, за извесан мах само оно, што Немци зову: Зоћтапп. Како ће се пак овај млади „човек од сламе“ у комбинацијама Краља Милана, које је он увек згодно везивао за сјај и срећу свога „љубљенога сина“, најпосле и као еманципован показати, то не спада овде. То ће тек догађаји изнети на видик.

За сада видимо зближене, у срећи и задовољству изједначене: Краља Милаза и Радикалну Странку, За несрећу, они су, било заједно, било посебице, мислили да ће та њихова срећа у толико: трајнија бити, ако се патње и понижења Либералне—Странке_продуже и после- „првог априла“.