Политичка историја Србије у другој половини деветнаестог века. Књ. 3, Краљевско намесништво по абдикацији краља Милана и прва половина владавине краља Александра I : 1889-1897.

220 жив. ЖИВАНОВИЋ

другом указу (13. маја) ослобођена су од кривичне одговорности за противстајање власти сва лица оптужена поводом нереда на дан "6. маја 1891 приликом „удаљења из земље наше преузвишене матерг Њ. В. Краљице Натглије.“ Најпосле, трећим указом (12. јуна) помилована су сва свештена лица, осуђена или под извиђајем.

Одмах с почетка мислило се и на путовање Краљево по народу, који је постепено требао да види = поздрави младога Краља. "То је у току ове године изведено у два путовања, од којих је прво комбиновано и са састанком Краљевим с матером.

4, маја кренуо се Краљ из Београда у Јагодину, одатле у "Ћуприју и Свилајнац, у ком је пределу земљотрес од велико су“ боте (27. марта) починио осетне штете. Но није само уживање на овоме путу охупирало младога Краља. Депеша од 4, маја из Јагодине јавља: како је „Његово Величанство благоволело издати Мивкистру војном наредбу, да одмах опозове наредбу, којом је радницима у фабрици и осталим војним радионицама у Крагујевцу забранио гласање при изборима.“ Краљеве наредбе у — взборним питањима! Нова, најуставнија влада, по повраћају Устава у потпупу селу и важност, ево већ не једном прибегава Краљевим „наредбама“, чак у чисто административним и судским пословима, који су изборним законом тачно дефинисани.

Из Свилајнца Краљ је отишао на трке у Пожаревцу, где ]е, као и свуда дотле, лепо дочекан, видећи свуда пред собом и за "собом, све саме — радикале.

Из Дубравице куда је стигао на путу, почев од Јагодине и „даље, Краљ је отишао бродом у Кладово, где је уречен састанак и виђење са бившом Краљицом Наталијом, која је из Румуније такође бродом дошла у ово гранично местенце на Дунаву. Састанак је био 7. маја и трајао је нека четири дана, и 11. маја по подне Кра: љица се вратила у Турну, а одатле натраг даље. За време бављења бив. Краљице у Кладову, били су у свити од Министара само Председник Докић и Франасовић, овај као стари привржезик Кра_љичин, Остале Министре, она као да није хтела ни да види. Не беху ли то све приврженици Странке, која ју је онако „брутално протерала“2! Ипак Министри што су у Београду остали јавили су -се овим телеграфским поздравом, упућеним Краљу у Кладово (7. маја):

„Поздрављајући увек радосно сваку Вашу радост, потписани чланови Вашег Мин. Савета, најпонизније моле Њ. В. да изволите поводом данашњега састанка са Вашом узвишеном Мајком примити њихово усрдно честитање“ потписи: М. Вујић, Св. Милосављевић, А. Николић, Св. Станковић, Р. Милошевић, П. Максимовић. „Вама и друговима срдачно хвала на изјављеним честитањима од стране моје и узвишене ми мајке“ — био је Краљев одговор, на адресу првопотписанога Министра. |

По испраћају Матере, Краљ се кренуо за Београд, где је и стигао 12 маја; а већ сутра дан, 13. маја, нарочитим писмом, упућеним Предс. Министарства Докнћу, Краљ благодари свима „који