Политичка историја Србије у другој половини деветнаестог века. Књ. 3, Краљевско намесништво по абдикацији краља Милана и прва половина владавине краља Александра I : 1889-1897.

234 жив. ЖИВАНОВИЋ

срећом, ко инсценирао какав напад, остао би овај либерални збор у дугом, крвавом сећању. Кад су се, сутра дан, на Сави повезли за повратак уза Саву и низ Дунав многобројни посетиоци из прибрежних округа, и кад су бродови били на средини, одјекнуо је силан плотун из револвера, за знак — шта се ималоу приправности.“

Како је крајем ове године истицао рок свима часницима општинским у целој земљи, Либерали узму учешћа у изборима 12. дец., који су на много места обележени крвавим сукобима на биралишту. У Београду, где су Либерали истакли доиста одличну листу (са д-р Стојаном Вељковићем за председника) и кметова и одборника, ови су избори обележени скандалозним погрдама двеју завађених радикалних група, од којих је једна истакла Милована Р. Маринковића дотадашњег председника, а друга Косту С. Таушановића. У плакатима и чланцима, није било неваљалстава, које једна страна није другој пребацила и противнога кандидата њима засула, нарочито знаменитог Косту Таушановића.

Ово је већ био знак времена.... и уједно жалостан свршетак једне „славне“ године. а

М.

Чудни знаци времена крајем 1895. године. — Ванредним сазивом Скупштине и оним што је на њој било, „озакоњено“ је стање створено „првим априлом.“ То „озакоњавање“ вршено је у два правца: учвршћивањем новог и разоравањем старог. Краљевом заклетвом на Устав било је прво, оптужбом и либералних министара ово друго. Једно се, наравно, није могло закрпити: а то је продеротина у Уставу доласком малолетног Краља, и то путем државног удара и завере, на престо. Преко тога се ћутке прешло. Томе су се сви правили невешти, као и самом малолетству краљевом. Радикалима којима је преврат од !. априла донео стварних користи, било је добро; добит им је намерила штету. Све што су ови за оправдање државнога удара наводили, била је просто, груба сила: „Ми смо већина, ми смо народ и тим самим имамо право и силу да учинимо све, што за добро нађемо; а што учинимо, учињено је“. Министар правде из првоаприлског кабинета навео је и конкретан случај: Горачић. Он је налазио, у моменту кад се за то оптужује либерална влада, да би тај исти поступак био допуштен и некажњив, да га је, разуме се у обрнутом смислу, извршила „влада ве ћине“. Таква је логика допуштала безграничне закључке и још

! Радикали су се задовољили да на ову демонстрацију направе ову досетку: Како либерали од 1. априла мрзе „на рибу“ (јело символично за вечере у двору) и с тога су пуцали у воду....

Главни Одбор, који је произашао из овога збора, конституисао се овако: Јов. Ђ. Авакумовић председник, подпредседници: Ст. Д. Рибарац и Димитрије Стаменковић. Овај одлични представник трговачког реда и председнк трговачког удружења, ваузео је место лане умрлога Јове Крсмановића, многогодишњег подпредседника и београд. посланика. Стаменковић је и као посланик за Београд

заменио Јову.