Политичка историја Србије у другој половини деветнаестог века. Књ. 3, Краљевско намесништво по абдикацији краља Милана и прва половина владавине краља Александра I : 1889-1897.

ПРВИХ ДЕВЕТ МЕСЕЦИ НОВОГА 'КРАЉЕВАЊА 935

безграничније поступке. И доиста, радикали су се тим схватањем и руководили. Они су се у осталом осећали као потпуни господари ситуације у Србији. Формула о „једнодушности између Краљаи Народа“ само их је куражили на томе путу.

После „ванредног“ сазива Скупштине, дошао је „редовни“ на дан !. новембра 1893. на коме је председавао исти председнички апарат, као и на ванредном: Пашић, Катић, Вуковић. Пашић беше још пре избора од 18. маја о. г. истина (16. маја) сменио А. Васиљевића на положају посланика у Петрограду и са тога се положаја дао у Скупштину бирати; али он јенерадо напуштао мандат и Скупштину. „Први април“, за који је он знао, још није имао за њ оне конзеквенције, на које је он, као вођа Странке, имао права и рачунао: он није постао шеф владе, ни тада ни после. За сад је још Докић стајао ту, али видно оронуо здрављем, и то је предсказивало скору промену у врху владе.

Казали смо, да је „ванредна“ Скупштина свршавала махом најхитније послове, трговинске уговоре, буџет и др. Од „редовне“ се више очекивало,

Отварајући 3. нов. Скупштину, Краљ је у Престоној Беседи: то и нагласио:

„Многи послови и важни задатци очекују вас, поштовани посланици, у скупштинској периоди, која почиње овим сазивом. Наша отаџбина, пошто је срећно изведена из уставних трзавица, потребује сад у првом реду најпреданију службу Народнога Представништва на пољу економног развијања и финансијског консолидовања. „Моје је чврсто уздање, да ће она једнодушност, која је у тако пуној мери између Краља и Народа утврђена од дана, кад сам Ја узео краљевску власт у своје руке, дати најбољега јемства: за успех у привредним и у културним пословима који вас очекују...“

Народна Скупштина, у Адреси од 7. нов. прихватила је ове

жеље Краљеве:

„Свесно, да је поштовање Устава и чување закона најсигурније јемство за наш унутрашњи мир и за правилно развијање наше отаџбине, Народно Представништво свечано изјављује, да ће оно, стојећи одлучно на уставном земљишту, с највећом готовошћу потпомоћи „Твоју“ владу у свима мерама, којима се осигурава важност и задобија поштовање Устава. ...“

Што је Народна Скупштина окренула с Краљем на „ти“, то је доликовало савременом демократизму и некој врсти размажености радикалне. Али наглашавање: о одлучном стајању на уставном земљишту, у адреси, допуштало је чудна нагађања. Није овај израз чудан, да га сад употребљују људи, чији је рад само. ишао у индат рушењу уставног поретка; он је чудан, што допушта претпоставку, да су Радикалци морали нешто осетити, што је изискивало да се нарочито истакну као „одлучни“ приврженици уставног поретка, који су решени да владу помогну „у свима. мерама, којима се осигурава важност и задобија поштовање Устава“.