Политичка историја Србије у другој половини деветнаестог века. Књ. 3, Краљевско намесништво по абдикацији краља Милана и прва половина владавине краља Александра I : 1889-1897.

ПРВИХ ДЕВЕТ МЕСЕЦИ НОВОГА КРАЉЕВАЊА 2906

вишење; а као радикал и своју Странку. Кад су се већ зачеле мисли о преврату, на Докића су пали погледи Краља Милана, а његов ђак га је радо „прихватио, као свога пријатеља. У једној владалачкој кући, где нема велике родбине, нема бројно више чланова дома, а најмање мушких, људи службом и дужношћу везани за двор, мало по мало улазе у интимне одношаје и хватају се у обвезе, које после на далеко одударају. Тако су само и мо. гли субалтерни офипири постати на двору краљеви повереници. Тако је и Докић, прво гувернер па за тим старатељ малолетног Краља, дошао у положај да бира између улоге, коју је одиграо или да пусти да му се добаци незахвалност, са стране, која се, далеко доцније, са незахвалношћу сећала деце Докићеве.

=

Народна Скупштина била је спора и трома. Она није имала опозиције па није имала ни живљега подстицаја. Оно мало напредњака — у одсуству Либерала — није могло да измени физиономију Скупштинску.

Скупштина је била оскудна и у пословном делу своме. У току новембра провело се прилично око адресе, за тим се дан. губило због промене на влади, по том због смрти Докићеве ит. Д. Једва су, око половине децембра свршене и потврђене измене у Закону о Народној Банци; али је— за чудо! сразмерно брзо свршен Буџет, за идућу 1894. годину. Падало је у очи, да је Краљ. све једнако на то наваљивао: 20. децембра већ је Буџет биси потврђен, а седнице Скупштинске одложене.

(Он је одскочио опет и показивао је ове цифре: прихода: 63,755.600, расхода: 63,623.868'19 — имао је чак и суфицита! Радикали су били издашне руке, као за се.

За тим су настали божићњи празници и одмор.

Но зато опет савремени живот није оскудевао у политичким сценаријама. Монотоност Скупштинска надокнађивана је на другом месту, које је давало хране гладној радозналости и годило сујети радикалној.

То је био Државни Суд, за суђење Либералним Министрима, који су томе суду предати на надлежност још првих дана ме. сеца августа. :

После скоро три и по месеца, „Српске Новине“, бр. 260 од. 20 новембра доносе ову „Обзнану“:

„Државни Суд, на основу чл. 36. закона о Министарској одговорности објављује: Да ће се претрес, по оптужењу г. Јована Ђ. Авакумовића бившег председника Министарског Савета и његових другова бивших министара због повреде Устава и закона, отпочети 9. децембра ове године у 9'/, сахати пре подне.

Бр. 56. 19. новембра 1893. у Београду Председник Држ. Суда, Секретар, Драг. Стаменковић П. Велимировић, с. р.