Политичка историја Србије у другој половини деветнаестог века. Књ. 3, Краљевско намесништво по абдикацији краља Милана и прва половина владавине краља Александра I : 1889-1897.

КРАЉЕВСКО НАМЕСНИШТВО 93

њима, која ће оно унети у њихово скрупулозно испуњавање влада ц, и кр. ипак мисли, с обзиром на високу важност аката, које имам част именовати, да добије званична и прецизна обаветтења о погледу; па" које-не-се-Ваше пре тености ставити у погледу тих аката Нрема томе, ја сам овлашћен, да скренем пажњу ваших преузвишености, на тајни уговор од 28. јуна 1881 и допунски акт од 9. фебруара о. г. који је саставни део уговора и да вас умолим, да би изволели доставити ми изјасњења, о начину, _

Мали

како сматрате-та-акта“. —

После четири дана 7/19 марта Намесништво је одговорило нарочитом нотом, чији се садржај у главном поклапа, у погледу формалне исправности закључених уговора, са напред поменутим пасмом Јов. Ристића краљу Милану. Намесништво наглашава обвезност оба акта за српску владу, што се у осталом по себи разуме, с обзиром на потписе и потписнике ове конвевције (7. ј. министре спољних послова обе државе и оба владаоца).

Овој кореспонденцији посланик Хенгелмилер дао је карактер „Врло поверљив“.

Међутим, и ако је Намесништво тако одговорило, оно је ипак нашло начина, да нову владу земаљску практички ослободи од притиска ове конвенције.

Ристић је, (како је много доцније причао писцу ових редова) конвенцију оставио у познату стару касу „сандучару“ у канцеларији Намесништва, где се држаху и састанци целе владе, не саопштавајући о њој даље ништа, тако да су све владе за време Намеснаштва у својим пословима, којих је се дотицала конвенција, биле посве слободне, и могле су саме увек предузимати оно што су, у сагласности са Намесништвом сматрале да је за земљу корисно.

Када ће се и како далеко доцније, јавити опет ова конвенција, то ће се развојем самих догађаја показати. Њоме се пак сад ниуколико не ремети нови положај створен 22. фебруара.

Положај пак, који је створен абдикацијом, био је овај:

Краљ Милан у_пасивности,ј у колико се то могло код њега претпдаставити; Намесништво од старијих, сталожених људи ис намерама посве лојалним“ у “поглењу-уставнести-и-парламевтарности,. што сведочи“ апел“ на“бројно најјачу странку. Радикали на влади; Либерали, са"млађим људима “на челу, у опозицији; а Напредњаци су још“ од времена Савезне Владе, као и од Велике Народне Скупштине у 1888 години сматрани као апапше пеооевађје нису у овом

1 Ускоро по абдикацији, 7 марта, краљ Милан отиде у Буда-Пешту. То је понављање његове старе потребе, да.се после сваке промене у Србији, јави у којој од две престонице у Аустро-Угарској. После тродневног бављења, вратио се 11 марта у Београд. Марта 17, растао се бивши краљ са Београдом, отишав у Ниш, а одатле је муњевитим возом отпутовао за Цариград, где га је султан Абдул-Хамид свечано примио као госта. Из Цариграда је отишао у Јерусалим, у пратњи пуковника Мих. Рашића, и даље до Дамаска, отуда на Ливан и др. места. Пут и хаџилук тај описајео пук. М, Рашић у нарочитој књизи: „Пут на Исток“, са илустрацијама најлепших објеката из колевке Хришћанства, као знатнијих знаменитости из полета Ислама, који су на том путу виђени и посећени.