Политичка историја Србије у другој половини деветнаестог века. Књ. 3, Краљевско намесништво по абдикацији краља Милана и прва половина владавине краља Александра I : 1889-1897.

НОВЕ ОРИЈЕНТАЦИЈЕ | 299

јући увек исти у приватним навикама, као човек до крајности тачан у дужности. Он је један од оних ретких људи у Србији, који је остао себи доследан, наравно на свој начин. Оставио је код свију са којима је радио, спомен човека спора али достижна, ћутљива али тачна у буквалном придржавању писанога слова Законскога, врлина, коју млађи нараштај радо називље „бирократизмом“, али са чијег је недостатка за последње две деценије Х1Х века и после нарочито, много патио јаван рад у Србији, нарочито тамо где год су се додиривали колебљиви таласи дневне политике са чврстим границама Закона. И три пут је, за трајања ове две деценије, позиван Ник, Христић на владу, да се јави у улози „спаситеља“. За време свога последњег министровања био је стари Христић већ при крају осме деценије свога живота !

Ш.

Краљица Наталија у Београду. Н. Христић одступа. — Са скупштине из Ниша, ваљгло је влади похитати на једну свечаност: Краљица Наталија долазила је у Београд. Она је сада ступила први пут после „прогонства“ (1891) ногом у Престоницу, и ако је пре две године (1893) долазила у Кладово, где се, после „првог априла“ састала са сином, који тада беше тек постао прави Краљ, после Намесништва. И сад ју је дочекивао син, у одсуству мужа; а на челу министарства био је човек, за чије је владе она пре седам година (1888) недобровољно разведена. Тај је стицај прилика ваљда и учинио, те су „Српске Новине“ 27 априла у очи краљичина доласка донеле деманти свију гласова о одступу Министарства.

Дочек мајке Краљеве имао је бити што свечанији. Њој се имала дати сатисфакција за начин, којим је пре четири године морала ићи из земље (у мају 1891). У краљевом салону могли су бити пуштени само позвати и с улазницама, а напољу су чиновници, официри, корпорације, ђаци и грађанство образовали шпалире од станице до двора. У вече је, о дану доласка, 28 априла, приређена бакљада. Но тиме се није завршило дочекно светковање, према објављеном програму. Идућег дана (29. априла) била је предвиђена свечана представа у позоришту; трећег дана (30 апр.) народне игре у Топчидеру, а четвртог (1. маја) осветљење Калимегдана. Повлађивано је склоностима света, који је од вајкада био задовољан, кад има „леба и забаве“. А у овим приликама било је бар за одане увек поред забаве и што више од „леба“, Краљица Наталија била је у свом елементу.

вића: Анте, Милана и Михаила. Њему је изречена пресуда, којом је осуђен на стрељање, „у логору код Месараца, 20 октобра 1844“. На тој пространо образложеној пресуди, потписан је поред председатеља Георгија ЋЂ. Филиповића и „дјеловодитељ, Никола Христић“. А треба знати, да се овакав важан положај није могао поверити ма коме. Још је онда, дакле Н. Христић, на 50 година пре министро- · вања у 1895, био већ важна личност. (Читај „Катанска буна 1:44“. Нови Сад, Штампарија М, Димитријевића, 1886.)