Политичка историја Србије у другој половини деветнаестог века. Књ. 3, Краљевско намесништво по абдикацији краља Милана и прва половина владавине краља Александра I : 1889-1897.

298 жив. ЖИВАНОВИЋ

су под заштиту родитељи Краљеви, и у опште његови претци и потомци у правој линији — исцрпљен је и сав дневни ред ове Скупштине, која је трајала свега шеснаест дана од 10. до 26. априла, ког је дана, у одсуству Краљеву, читањем указа закључена.

Председник министарства и мин. унутр. дела стари Никола Христић, пре но што ће прочитати овај указ учинио је следећи увод, који је уједно и опроштај са посланицима: „Браћо и господо! Ја имам да извршим једну заповест Њ. В. Краља. Но пре него што то учиним, ја сам рад да напоменем, како, ма да смо кратко време радили заједно овде, ипак смо и у том кратком времену доста урадили и допринели колико је било могуће, Али има једна велика корист, коју смо том приликом добили. Та је корист што смо се познали а што смо добили уверење, да смо били срећни наћи велику готовост код све господе посланика, који се слажу са нашим расположењем. Ја мислим, да Бемо отићи у том уверењу и кад се будемо опет састали да ћемо у истом расположењу _ продужити послове“.

Никола Христић имао је разлега да буде задовољан. Он је пребродио — благодарећи пасивности Радикалне и Либералне Странке — тешке вртлоге и извео, бгр по форми, једну збркану ситуацију на чисто, освештањем државног удара, који он није извршио. Та му је давало оправдане наде на нов састанак са посланицима и на продужење послова. |

Али ова кратка беседа била је како Немци кажу, његова „последња лабудова песма“. Од 1867 године, ово је сад била прва Скупштина у којој је Христић стајао на тврдим даскама, да је могао овако са извесним поуздањем говорити. Он је взлазио и пред Скупштину 1883, али само да је, затвори; он је застао 1888 опет једну радикалну Скупштину, али није ни ушао у њу, већ јој је послао комесарг, да је затвори. Он је, све као Председник министарства, дочекао и велику Уставотворну Скупштину исте 1888, чак и нови Устав те године потписао, али нигде се није јавио у каквоулози, радио је и ћутао је за све то важно време, до у очи абдиј кације, када је одступио. После једног државног удара, он опет руководи једне изборе и излази пред Скупштину, коју он овом речију својом затвара, уз најлепша расположења и наде. Ускоро ћемо видети, да ли Не се оне испунити, човеку, који се ево више од пола столећа одржава на хоризонту, служећи, од почетка своје каријере све владаоце, који су у Србији у 19. веку владали, као сведок многих важних догађаја, као што смо имали прилике да видимо у току овога дела, од 1858 године амо; а Никола Христић води своју чиновничку каријеру далеко још пре тога доба', оста-

: Кад су у јесен 1844 прешле „Катане“ у Србију, заузеле Шабац, и кренуле да за Обреновиће дижу буну, пошао је на њих „предводитељ народа“ Вучић, но разоно их-је пре доласка Вучићева прота Матеја на Плавњу, идући. од Лознице

аљеву. Но Вучић је својом познатом свирепошћу сатирао све приврженике овога покрета. Образован је преки суд, који је радио у Шапцу, а н уз пут, идући с војском. Један од осуђевих био је и Милош Богићевић, отац три брата Богиће-

И. о УНИ