Политичка историја Србије у другој половини деветнаестог века. Књ. 3, Краљевско намесништво по абдикацији краља Милана и прва половина владавине краља Александра I : 1889-1897.

НОВЕ ОРИЈЕНТАЦИЈЕ 297

трошком, јер би иначе без игде ичега морао поћи у свет, из кога је, по исцрпености својах, вазда брзо усахнулих финансијских извора, и дошао у Србију почетком прошле године, пошто је раније, и с тога, инспирисго „први април“. Остало би још да се ближе потраже мотиви, зашто је Краљ Милан толико полагао на то, да се ова Конверзија угозори и усвоји, и зашто је овај тако крупан предмет изнет баш пред ову кратковремену Скупштину, кад сем У самој престоној беседи казало да ће сви остали предлози, по свршењу најважнијех и најхитнијих послова, остати за скори сазив за 1895-ту годиву. Ако би се за полазну тачку оцене ових момената узели гласови, који су постојали о Краљу Милану док је био владалац, и који су гласови његову личност доводили у везу са ранијим зајмовима, жељезничком бонтуовом конвенцијом и т. д. онда би неминовло дошли до незгодног закључка. Но ми ћемо стати само на томе: да је све остало у покушају да се до конверзије дође, која је се сломила на отпору напредњака. Одаћемо правду и Лебералима, да су и они били против ње. Из њихове средине је управо и произашла најјача, стручна кретика угсвора.

Но личне финансије Краља Милана биле су ипак предмет старања од стране Владе и Скупштине. Знамо, да је, при абдикацији, било утврђено да се Краљу Милану даје из Краљсве цивилне листе 360.000 динара годишње. То је трајало до пролећа 1891. године, када му је, уз услов да се неће враћати у Србију, дат 1,000.000 динара, опет на рачун цивелне листе, уз његову изјаву, да нема шта више да тражи ни од двора, ни од Србије. Сем тога

слазе опет 2,000.000 од Русије за коначан отказ и иступање и из српског држављанства. Кад је био догађај „првог априла“ 1893. могло се знати, да од свих ових милиона није било више ништа, и да га је у једном критичном моменту и Краљица Наталија морала помоћи, да се не би убио, како је, кажу, у једном писму њој изјавио у тешкој финансијској ситуацији својој. Најзад је почетком 1894. дошао у Србију, направио се толики крш и са људима и са целокупним одношајима, да једног дана опет дуне у свет, као што је и учинио 20. априла ове године, отишав из Ниша и из Србије.

Нешто се дакле морало за њега учинити, после пропале конверзије. М нађен је такав модус: да из средине саме Скупштине поникне предлог, да се бив. Краљу одреди, на име годишњег издржавања (апанажа) 360.000 дин. у злату. Пошто је већина посланика предлог потписала, то је он иу Скупштини примљен „једногласно“ и први пут и за тим, кад је влада поднела и свој формалан предлог, с тим, да решење важи кад га Краљ потпише. Предлог носи датум 24. априла (по одласку Краљева из Ниша). Краљ га је потписао 26. априла. Свршен је, дакле, као хитан.

Одобрењем државног удара, одбачењем конверзије и усвајањем апанаже Краљу Милану — поред неких допуна закона о општинама, укидања истражних судија и пренашања истрага опет ва полиц. власти; и најпосле допулом 5 91 а и 6 крив. зак, стављени