Политичка историја Србије у другој половини деветнаестог века. Књ. 3, Краљевско намесништво по абдикацији краља Милана и прва половина владавине краља Александра I : 1889-1897.

Пе И И и-пи б 7

НОВЕ ОРИЈЕНТАЦИЈЕ ЗОЕ

нову, деветог дана по доласку. То је био „Финансијски Савет“, коме је био циљ „да сеестрано проучи наше данашње финансијско стање, и да про:гје најбољи пут и начин за уређење држ. финансија, а за тим, да предлаже и проучава и све остале важне фен. пројекте и реформе, које су потребне у свима гранама фин. управе“. Савет је имао 19 чланова, из реда грађанства и чиновника, без обзира на Странке, при чему су нарочито узети људи, који су већ при нашим првим новчаним заводима. Савет овај конституише се 18 маја, коме буде изабран за секретара др. В. С. Вељковић. Но чланови радикали откажу учешће у раду ове нове саветодавне установе, а за тим и још неки, као Дим. Стаменковић; овај последњи из уверења, да се код свију чланова тог савета не види намера да приме добре савете. Тако је ова установа убрзо угинула, без велика и осетна рада.

Конверзија државних дугова, и ако је у облику поднесеном последњој Скупштини пропала, чему је допринео знатно и сам. наследник Вук. Ј. Петровића, нови мин. финансија, — ухватила је. као мера за поправку фин. стања, ипак корена. Стога видимо мин. фин. С. Д. Поповића да већ 3 јуна одлази у иностранство, овога пута у Карлсбад, да тамо понова преговара са поверилачким групама.

16. јуна буде потписан указ којим се Скупштина сазива за дан 24. јуна, на Иван-дан, и то као „ванредна“, и ако је у престоној беседи 13 априла речено било, да ће се она сазвати у сазив. за 1895 годину. Но то не мења ствар.

Кабинет Николе Христића пловљаше по већ утишаном мору домаће политике, сигурно и са пуним једрилима.

Па ипак, имаше ускоро да се понови историја од 1884, када је после угушене буне и свршених избора у корист напредњака, Никола Христић уступио место — кабинету Милутина Гарашанина.

И сад, после једног државног удара и изведених избора, опет у корист Напредне Странке, ваљало је да стари Христић уступи крму државну опет — Напредњацима. Сад су ови, свесни своје надмоћности у Скупштини, отворено тврдили, да је министарство Христићево непарламентарно. Оно их подсећа на државни удар и реакцију; а да би се констатовало да су у Србији у свему настале. редовне прилике, треба да дође парламентарна влада, а њу могу дати сада само Напредњаци.

У очи састанка Скупштине кабинет Николе Христића положио је оставку, мирно и нечујно, како је то Никола Христић увек и радио. 25. јуна образована је нова влада; а Христић је истога дана отишао у Држ. Савет за Председника. Краљ га је отпустио у милости, изјавивши му, у нарочитом писму своју „владалачку захвалност на искрености, верности и самопрегоревању, које сте, вели Краљ, као и свагда, у служби престолу засведочили“. Не Христић, који је стално служио као мост за Напредњаке, не верујемо да је ипак имао разлога да буде задовољан овом судбом. При свој овој јавној захвалности, било је у овом прелому ипак много. незахвалности и од Напредњака, а не мање и од Краља.