Политичка историја Србије у другој половини деветнаестог века. Књ. 3, Краљевско намесништво по абдикацији краља Милана и прва половина владавине краља Александра I : 1889-1897.

НАПРЕДНА СТРАНКА НА ВЛАДИ.

,,

Стојана Новаковића министарство пред Скупштином. — Ново министарство од 25. јуна 1895 имало је овај састав: Председник и мин. иностраних дела Стојан Новаковић предс. Савета; унутраш. мин. Дим. Маринковић, финансија Стев, Д. Поповић, војни Франасовић, грађевина и заст. привреде Мих. Петковић, правде Арон Нинчић, просвете Љуба Ковачевић, Сви су министри били напред“ њаци; а из кабинета Н. Христића прешао је у кабинет Ст. Новаковића једино Ст. Д. Поповић, опет као мин. финансија.

И ако је Новаковић био један од јачих, управо најјачих људи из Напредне Странке, вођ њен био је Милутин Гарашанин, који је од лањске године био посланик у Паризу. Али Гарашанина не видимо на челу новог министарства. Зато је нова влада истога дана, 25. јуна, поднела указ, којим се М. Гарашанин уводи у Скупштину; а ова га одмах (са 181 гласом) бира себи за Председника, и Драг. Рајовића за потпредседника. Тако је и вођ Странке заузео видан положај и од утицаја. Напредна Странка била је тако заузела све позиције. |

Једновремено са указом о постављењу нове владе, потписан је и указ, којим су помиловани сви осуђени у „Чебинчевој афери“. Тако нису издржали, заједно са затвором до изречене осуде, годину и нешто више. Овај акт помиловања добро је дошао Радикалима. Нова влада хтела је да на првом кораку буде великодушна, а и да покаже да се много не боји Радикала.

Кад су сви ови предходни послови посвршавани, отворена је и Скупштина 27. јуна, указом, Нова влада није имала шта да изнесе Скупштини као свој пословни програм. За то је министар финансија изнео једно крупно питање на решење: то је била конверзија држав. дугова, или такозвани „Карлсбадски аранжман“ толико нападани у јавности, кад је објављен нарочито због увођења „Самосталне монополске управе“, у којој имају да седе као контрола, и представници поверилачких група. Уз то су за отплату држ. дуга заложени сви реални држ. приходи. С тога је „аранжман“ оглашен као акт, којим се Србија деградира на степен Мисира, у коме прву реч воде протекторске и контролне европске комисије. Конвертирани дуг је износио тада: 355,292.000.

: | ј : Еђ ој