Политичка историја Србије у другој половини деветнаестог века. Књ. 3, Краљевско намесништво по абдикацији краља Милана и прва половина владавине краља Александра I : 1889-1897.

НАПРЕДНА СТРАНКА НА ВЛАДИ 305

„Карлсбадски аранжман“ ипак је усвојен у Скупштини; и добио је потврду. Група Либерала у Скупштини, почев од избора председништва, па на дебати о овом предлогу за консолидовање дугова, мало по мало, заузела је чисто опозициони положај. То је, у осталом, било и природно, кад је образована једна чисто партијска влада, која се искључиво ослањала на своју већину.

Други предлог, који је занимао ову Скупштину, био је: о хватању и утамањивању хајдука, који је садржавао одредбе о сашоравању села, расељавању породица оглашених хајлука, о употреби војске при хватању, а на трошак дотичних срезова, у којима се хајдуци задржавају.

9. јула пре подне закључена је указом ова „ванредна“ Скупштина, која је, тачно као и претходна, трајала 16 дана.

Но истога дана, по подне, Скупштина је отишла у двор, да, полазећи кући, поздрави Краља. „Посланици Нар. Скупштине, Господару, полазећи данас својим кућама, говорио је Председник њен Гарашанин: односе, као и увек до сад, најпоузданију веру у дубоку мудрост Вашега Величанства, у сјајну звезду имена Обреновина; и полазе у народ решени, да се понова врате, те-да се заложе за продужење сад отпочетих послова“. Изјава је била веома ласкава, јер Напредњаци нису никада у том погледу скомрачили. И Краљ — у присуству краљице Наталије — благодарио је Нар. Представништву што је дошло да му „изјави своју верност и оданост, а посланици нека народу однесу поздрав краљевски, и изјаве жељу његову „да ће се и од сад сав посветити добру и напретку његовом“. „Ја вам и од стране моје мајке — завршио је краљ Александар — благодарим још једаред на осећајима оданости, које сте јој изјавили овом приликом“.

Сви су били задовољни: Краљ, што је видео пред собом Скупштину и владу из људи, за које му је и отац његов могао казати да умеју да слушају, Краљица Наталија, што је видела такође и Владу и Скупштину — са њеним саветодавцем и пријатељем Гарашанином на челу — састављену из људи, који су вазда били предмет њених симпатија, и за којима је она, кад су 1883 оступали, и своју сузу пустила; Напредњаци, који после неких осам година опет стоје у неподељеном поседу власти државне, чак и без нарочите муке овога пута. | На ово трогубо задовољство свију меродавних фактора, могла је опозиција и даље испољавати своје незадовољство колико је хтела. Краљ Александар, који је овога пута био сам свој канцелар — или како је Краљ Милан полазећи пре тога нагло из Ниша рекао: да га „оставио његовој судби!“ — видео је сад и на другој Странци, после другог државног удара, да и она хоће и уме да слуша, као што је видео и после првог, од „1. априла“ и за Радикалну Странку. Либерали, у једном бар делу своме, показали су се вољни да воде рачуна о жељама краљевим, чак и без удела у власти, Све је, дакле, ишло као по лоју. Ако је Краљ Александар имао каквих склоности, он је у овоме повијању вратова само