Политичка историја Србије у другој половини деветнаестог века. Књ. 3, Краљевско намесништво по абдикацији краља Милана и прва половина владавине краља Александра I : 1889-1897.

304 жив. ЖИВАНОВИЋ

добко нов подстицај, да те склоности што јаче испољи. И доиста, сваки онај, који је одслужио какву службу, био је остављен својој судби, за рачун онога, који је био на реду, да га одмени у тој вли сличној служби. Сад су на реду били Напредњаци и они су се трудили да им се ништа не пребаци, ма да се има рећи, да је лично Стојан Новаковић, као шеф владе, озбиљно узео своју мисију, и, као што ћемо видети, трудио се доиста, да допринесе што се могло кстинском консолидовању разривених политичких одношаја у земљи. Да ли ће он завршити са разочарењем — то се сад није могло никако видети, у толико, што је Новаковић као једну од првих својих брига истакао; да, ма и задовољена, држи подаље бившега Краља Милана. У томе му је могао бити, можда, од помоћи и Милутин Гарашанин, и ако се знало, да су — после свих личних грдњи, које смо раније навели — они један другом ипак пружили руку. Краљ Милан је, кажу, том приликом рекао: „пред заједничким непријатељем, предају се забораву сва међусобна непријатељства“. Да ли је тај „заједнички непријатељ“ био Јов. Ристић, или Либерали, или Радикали, или сви скупа, не мења ствар. „Стари господар“ није себе ни могао замислити без непријатеља; а, на жалост, тај је наук пренео и на својега сина, коме је он класификовао полит. људе као „пријатеље“ и „непријатеље“. А како је, наизменце, ових других било увек више, то су и мере опрезности, а то ће рећи: мере ванредне, биле увек веће и јаче од мера, којима се обележава мир и спокојство у држави. Политика подваљивања била је остала стална у Србији.

|Е

Краљ Александар код Мајке у Бијарицу. — Краљево дављење. Једна фаталност. — Краљица Наталија настављала је своје кзлете; 97. јула Краљ је с мајком отишао у Параћин, а одатле у манастир Св. Петку, пред Честобродицом. Али се тада већ навршило три месеца од како је Краљица дошла у Београд. М, било са обзиром на Краља Милана, који је могао бити суревњив на утицај своје бивше супруге код сина му — а тај се утицај наизменце осећао било из својих побуда, да се опет повуче на обалу Атлантског Океана, у свој Бијариц, Краљица Наталија већ је чинила припреме за одлазак из Београда.

Но овога пута није она имала да отпутује сама у пратњи своје дворске даме, Драге Машин. Краљ Александар намеравао је поћи с мајком, или боље рећи: с њима. Тако је и било; и 4. августа у вече Краљ с мајком остави Београд. До Минхена су ишли заједно,

и ту се растану и Краљица Наталија са својом дворском дамом. Драгом, продужи пут право у Бијариц, а Краљ Александар У Лос: зану, где га је сачекао — Краљ Милан, „код кога ће пробгвити

неколико дана“, како је у „Срп. Новипама“ објављено; а олатле ће,

преко Лиона у Бијариц „да неко време проведе у гостима код.

своје мајке“.