Политичка историја Србије у другој половини деветнаестог века. Књ. 3, Краљевско намесништво по абдикацији краља Милана и прва половина владавине краља Александра I : 1889-1897.

НАПРЕДНА СТРАНКА НА ВЛАДИ 305

~

Краљ Милан поведе сина и до Париза, где су стигли 11. авг. и

стог дана Краљ Александар крене за Бијариц, где стигне 19, августа.

Настао је весео, безбрижан живот за Краља, који је одрастао

у пустоме двору, по разлазу оца и мајке; а кад је мало сазнао

за себе упао је у вртлог политичких вратоломија и државних

удара, који су њему, као младом човеку могли бити и лаки, али

који опет за то нису могли проћи, а не оставити трага и на њему, Тај траг није могао бити повољан.

На два дана пред полазак из Београда, Краљ Александар узео је двадесету годину. Он већ није био више дете; био је момак, у добу, када се лако лепе сви утисци и остављају дубока трага на души. У то осетљиво доба, био је дакле млади Краљ далеко од своје земље, код своје мајке, у кући у којој је он био прва личност, у којој, сем мајке му, није и онако било никога више, до дворске госпође Драге Машин. Са својом пратњом и овом близином, млади Краљ слатко је и безбрижно проводио јесење дане, који су и у нашој земљи лепи и пријатни, а камо ли тамо, на југу Француске — на обалама великога мора. Прављени су излети, возило се, веслало се, веселило се, час на суву, час на води, и свуд и увек с једном истом околином, мушком као и женском; то јест: од женскиња била је једина дворска госпођа, која је, у осталом, била прилично старија од Краља, али довољно свежа, и што је главно умешна, да се учини интересантном, ау тој усамљености и неизбежном.

Али у мало што се овај безбрижан живот вије претворио у страшну погибију. Краљ, купајући се 19 августа, у суботу, за мало што није без поврата отишао на дно морско, Тога дана, јутру у 8 сати, пошли су да се купају у мору: Краљ Александар, коме је придат вођ пливач Сарасола, доктор краљев у то време Ђока Јовановић и ађутант мајор М. Рашић, Сви су сишли у море, које је било у осеци. „На један пут море поче нагло надолазити. Вођ да знак да се излази; али услед јаких таласа корачање обали било је немогућно. Како су мајор Рашић и др. Ђ. Јовановић били ближе. обали, то су они били изван круга матице, која је Краља и Сарасолу на ширину заносила. После пет минута борбе са таласима, мајор М. Рашић и др. Ђ. Јовановић изашли су на обалу. Краља и Сарасолу два минута нису видели. У једном виде Краља испред огромног таласа, који је обали јурио. Краљ је успешним пливањем изашао из матице и срећно се дохватио обале. Сарасола се није више појавио...“

Као гром из ведра неба пала је ова вест, и на горњи начин описана је опасност у којој је Краљ био, у „Срп. Нов“ бр. 190. У облику телеграма из Бијарица. Опасност могао је сваки замишљати као већу или мању; али њој је давала озбиљан Колорит смрт опробаног пливача Сарасола, који је се, сиромах, усиљавао да Краља Српског спасе, а сам је тако био жртва таласа. „Нестало га је, по свој прилици, услед конгесије у мозгу, вели званич, те.

Пол. Ист. Србије 1И 90)