Политичка историја Србије у другој половини деветнаестог века. Књ. 3, Краљевско намесништво по абдикацији краља Милана и прва половина владавине краља Александра I : 1889-1897.

306 ЖИВ. ЖИВАНОВИЋ

леграм, јер је био врло добар пливач“. Тело му је нађено тек 25 августа и сарањено.:

У Београду и у целој земљи приређена су „благодарења“ за спасење краљево и безброј честитака отправљено је у Бијариц Краљу. И Јов. Ристић, први пут после „првог априла“, одаслао је такође своју честитку на коју је Краљ одговорио. Но ово није изменило међусобни положај. Ристић је и даље остао даље од двора, противно држању друга његова у Намесништву, Белимарковића, који је још прошле (1894) године други дан Духова 6. јуна био на аудијенцији код Краља, и добио слику. По томе се Белимарковић стално јављао у двору; а на пр. на ручку о Цветима 1895, дато му је, као пензионару, место пре Председника Министарства. Ово је, у ствари, била дворска демонстрација на адресу одсутног првог Намесника, који је мирно седео код куће, и коме је друг његов обећао био, да у погледу двора неће ништа предузимати сам.

Овај несрећни случај није ни мало пореметио бијарички програм задовољстава краљевих. Он је са својом свитом остао и даље у Бијарицу, где је 2. септ. потписао указ о наименовању Вучка Стојановића за министра привреде.

Тек 16. септ. крене Краљ из Бијарица за Париз, где му је био отац, где стигне 17. септ,. и исто вече крене за Београд: 19. септ. био је у својој престоници, дочекан, по обичају, свечано захваливши влади „на мудрој управи“. Остали део јесени провео је Краљ нешто на маневрима две дивизије: дринске и шумадијске, у околини Тополе, а за тиму Нишу.

Путовања Краља Александра у Бијариц, била су, како се доцније тек показало, пресудна за цео његов живот. Он је избегао таласима, који су избацили живо тело његово; али душа његова беше се удавила у таласима његове, можда непажљиво толериране прве љубави. Драга Машин беше се већ уселила у његово срце. Да ли је то видела и знала његова околина и његова мати, чији су поступци вазда доминирани мржњом према мужу, и тежњом да како било сина држи близу себи, ми не знамо. Али је поуздано, да је ову грешну љубав, са старијом од себе удовицом, млади Краљ, ненадмашан у чувању својих интимних намера и тајни, умео трајно прикрити од свега осталога света, па и од мајке. А и ко би још могао веровати у тако абнормалан одношај иу његову сталност, све и да га је спазиог! Па ипак, тај је одношај, са свом својом драстичношћу, био ту. Њега ради, како изгледа, Краљ је већ два пут 0 овој години био у далеком Бијарицу; а

1 Тек после месец дана „Срп. Нов.“ бр.218 донеле су ову исправку: како је „извештај“ од 28 августа у бр. 190. „Срп. Нов.“ „протумачен са више страна неповољно по ону господу (Рашића и Јовановића) из свите Краљеве и која су се купала са Њег. Величанством, Овим се даје на знање, да су сва оваква тумачења погрешна“. Ова исправка потекла је непосредно „из канцеларије Њ. В. Краља у Тополи, 26. септембра“ о. г. када је Краљ био у околини Тополе на јесењим мане-

врима шумадијске н дринске дивизије.