Политичка историја Србије у другој половини деветнаестог века. Књ. 3, Краљевско намесништво по абдикацији краља Милана и прва половина владавине краља Александра I : 1889-1897.

НАПРЕДНА СТРАНКА НА ВЛАДИ 307

између та два пута, мајка његова са својом: дворском госпођом била је летос преко три месеца у Београду, као што ћемо је ускоро и по други пут видети, опет у двору. Све је фатално на руку ишло једној олако узетој непромишљености. :

Но све то, као што рекосмо, покривала је густа копрена тајности. Тако је то остало пуних пет даљих година, за које су се време јављале и пропадале разне комбинације о женидби Краља Александра, овога јединог још изданка лозе Обреновића. Он је се, из разлога широј публици непојамних, привидно повлађујући, увек вешто отресао сваке такве комбинације, а на опште чуђење народа, који је све те неуспехе приписивао више недаћама, но Краљевој упорности. Свој досадашњи самачки живот Краљ Александар продужавао је и даље уз наизменичне појаве на двору, час оца, час матере, али никада више обоје њих заједно. Тако је се он — дочекујући их и испраћајући их и једно и друго — постепено отрзао и испод њихове родитељске власти. Нека друга, за све невидљива рука, почела је њиме владати. Но, нико и не слућаше, чија је та рука. Само би луд могао веровати да би то била рука Драге Машин. Док су „луди“ то могли и веровати, показало се уједно, да је Краљ Александар имао начина да одржи, у погледу своје тајне љубави, у неизвесности и све паметне људе из своје близине и даље околине. За његову несрећу, то му је колико срепно, толико и фатално испало за руком.

Ш.

Једна релативно плодна Скупштина. — Наговештаји о промени Устава. — После свију ових потреса, које је преживео ове јесени Краљ Александар, и дугих путовања и одсуства из престонице, са доласком позне јесени, дошло је и за владу време рада. При крају октобра потписан је указ, којим се Народна Скупштина сазива на дан 12. новембра, а у свој редован сазив за ову 1895. годину. И у очи самог састанка скупштинског (11. нов.) влада попуњава своје редове наименовањем још напредњака у Скупштину. И председништво скупштинско задржало је у лицу Гарашанина и Рајовића свој чисто партијски карактер.

Краљ је отворио беседом Нар. Скупштину. Ова је беседа, поред програма рада-владинога, стављала у изглед и саму велику Уставну Реформу, Влада Стојана Новаковића носила се, дакле, и великим и озбиљним намерама. Поред удаљења бив. Краља Милана, што је, по уверењу неких који су то могли тачно знати, била и једна тачка програма Новаковићева, који је овај Краљу поднео пред образовање владе, сад видимо и саму промену Устава да се формално истиче на дневни ред: „На послетку, вели се у Прест. Беседи од 15. новембра: пошто је жеља моја, дасеиу уставном питању започну приправе за правилно решење његово, моја ће вам влада по прописима уставним поднети и први предлог о промени Устава земаљског, како би се правилна основа спремила за уставотворни рад, којим се земљи има дати зрело промишљена и стална

20“