Политичка историја Србије у другој половини деветнаестог века. Књ. 3, Краљевско намесништво по абдикацији краља Милана и прва половина владавине краља Александра I : 1889-1897.

334 жив, ЖИВАНОВИЋ

„Шта хоћете ви Јермени Колика вам ваша прошлост, у чему је она Ми смо дошли овамо са сабљом у руци, и од Хелеспонта па тамо до Сињега мора сретали смо Србе, који су се с нама на сваком кораку борили; покорили смо Грке, чију прошлост сведочи овде сваки камем, сваки споменик. А ви Идите и седите на миру!“ Отерао их је и несаслушане. А дакле, шта чујемо 2 Чујемо да се ти исти Јермени, не бирајући убиствена средства, бију у сред Цариграда са безпримерном храброшнњу, док Грци на Криту

примају плодове своје борбе, автономију, за коју су они већ толико пута устајали. Нико, данас, не може јамчити, где ће се пожар уставити, и ако се, како тако, угуши на једном месту да опет неће букнути са већом жестином на другом...

Порта је у критичним приликама. Ако икада, њој сада треба и много мудрости и среће, да спречи катастрофу, и много такта, да не посрне. Њој се из њих излазило кад с већом, кад с мањом штетом, али данас ствари узимљу озбиљнији обрт и нико више не може предвидети, шта ће се догодити.

Но и нама, пред оваквим стањем ствари, требаће много мудрости и много такта. ИМ пред нас излазе озбиљна питања, јер ровито стање у Турској за нас је једна озбиљна неприлика. У таквим приликама ваља и мудро и вешто ценити ситуацију. Моје је мишљење, да нам се ваља уздржати од свију пустоловина и авантура, и с пушком спремном чекати најзгоднији моменат. Доста пута у овом веку потрзали смо ми мач. Пустимо сад и друге напред. Мудро чекање није отказ на своје право. Обрт, који се спрема, сам ће изнети и моменат, кад и нама ваља предузети потребне мере, које изискују наша национална права, државне дужности и политичка мудрост. Ја сам већ имао прилике да се изразим: да, или неће више бити освајача на Балкану, или неће бити и нас. Да томе одговоримо, да своју позицију утврдимо, да се за догађаје спремимо, имамо да се обазремо на претходне услове.

За нас, данас, има два главна питања, чисто унутрашње при“ роде, на која нам ваља скренути сву своју патриотску пажњу. То је: Уставно питање и питање о наоружању.

Што се првог, Уставног питања, тиче, моје је лично уверење: да Његово Величанство има чврсту намеру да решењу уставног питања приступи, излазећи тиме на сусрет и општој жељи и једној осведоченој савременој потреби. И без сваке сумње, то ће и бити у идућој, 1897. години. Исто тако и наша оружна спрема, на коју толику важност полажемо, не мање је предмет озбиљнога старања Њ. В. Краља, и на добром је путу ка своме остварању.

Са сређеним унутрашњим одношајима, и спремни према историјском позиву своме, уверени у свој народни задатак, ми можемо сачекати догађаје. Са вером у Бога и Православног Цара, ми смо убеђени, да ће Србија и Српски Народ понова дочекати дане оних славних успеха и напредака, којима је обележен полет наше Отаџбине у славним ратовима, чији су плодови Ниш и сви Нови Крајеви, чије представнике данас видим у толиком броју сакупљене, срећан да их поздравим“.

Праја игре ега