Политичка историја Србије у другој половини деветнаестог века. Књ. 3, Краљевско намесништво по абдикацији краља Милана и прва половина владавине краља Александра I : 1889-1897.

КРАЉЕВСКО НАМЕСНИШТВО 31

На име: Председник Министарства, у име владе, поднео је 8. априла т.г. предлог, који се састојао у томе:

Да се ове 1889 године — која је 500-та од Косова — учини свечан помен Кнезу Лазару и Косовским јунацима, палима за веру и отачество, на Коссву 15. јуна 1389 године; да се у граду цара Лазара, Крушевцу, удари темељ споменику њиховоме; да се штампа „Косовска споменица“ у народним песмама о Кнезу Лазару ио боју Косовскоме; да се установи „Орден Кнеза Лазара“, крст са символичним знацима, који ће имгти само један ред, и који ће само српски владалац и његови наследници на престолу имати и носити и да се — у вези са Косовском Прославом, која ће бити у Крушевцу — на дан 20. јуна у св. седмовратој Жичи Краљ Александар го прописима св. цркве, миропомаже. Да се, за кзвршење овога, под председништвом Министра просвете и цркв. пословг, образује нарочити одбор од 15 чланова, који ће ближи програм свечаности и једне и друге, прописати и о извршењу се њиховом старати. Истога дана 8 априла наименован јеи тај одбор (Срп. Новине бр. 79. од 9. априла 1889).

Брзо су прошла два месеца спреме, и пред Видовдан, са узвишеним осећањима пошло се у Крушевац. Краљевски Намесници Протић и Белимарковић, цела влада, Митрополит Михаило са мно: гобројним свештенством оба реда, многи одлични позвани гости, као и председници свију општина у Србији и народ, нашли су се прво у Крушевцу, где је Косовски Спомен по програму извршен; а затим, 20 јуна (као дана кад је 1876. почео рат за независност и уједињење)и миропомазање у светој Жичи, згдужбини Св, Краља Стевана Првовенчаног, престоници првога Архиепископа српског Св. Саве, где су крунисани Краљеви из лозе Немањића.

Кад су Краљевски Намесници у својој прокламацији од 23. фебругра т. г. у изразу родољубивих намера тврдили да је народу српском „у део пао тај блеггодарни задатак, да сам себи одгаји владаоца“, целокупна ова религијско-политичка свечаност, нарочито миропомазање, имала је тај циљ, да младога владаоца уведе у лепи свет народних традиција и идеала, које је српски народ о слави под Немањићима, па и о јуначкој трагедији са Косова пуних пет стотина и више година, светле и непомућене очувао и у песмама својим прославио, Основана је била нада, да ће све ово дејствовати на душу младога владаоца и оставити дубока трага у њему; да ће моменти ове дирљиве свечаности, у којој је сав народ учествовао, и у будуће, кад Краљ буде стао ма управу земље, светлити и као водиље бити му у његовом тешком и важном позиву, који има да испуни Краљ српскога народа, и у остварењу свију ових нада које народ српски, и у Србији и ван ње, у српске владаоце с правом полаже.

Акт миропомазања, био је свечан, узвишен. На њега се и из целе Европе погледало. Владаоци: цар немачки, цар аустријски, краљица енглеска, краљ италијански, краљ белгијски, председник француске републике, изјавили су преко својих посланика у Бео-