Политичка историја Србије у другој половини деветнаестог века. Књ. 3, Краљевско намесништво по абдикацији краља Милана и прва половина владавине краља Александра I : 1889-1897.

32 жив. ЖИВАНОВИЋ

граду, честитање Краљу Александру (Српске Новине, бр. 144. од 24. јуна 1889).

Његово Величанство Цар руски Александар Ш. нарочитим телеграфским поздравом честитао је, преко Намесништва, овај св. чин. Царева честитка у целини гласи: „Приликом миропомазања Краља Александра |. осећам се побуђен, да вам изјавим жеље, које гајим за успех владавине Његовога Величанства, осећаје срдачне љубави, које имам према њему, живога интереса, који ми улива Краљевина Србија. Нека вас (Намгснике) Божије провиђење прати у вашој задаћи“.

Дах друге политике, пун топлине, осећа се из овога царског телеграма јер — на престолу Србије не сеђаше више краљ Милан.

Казали смо напред да су на светковинама у Крушевцу и Жичи била оба друга Намесника. Први намесник Ристић није могао узети учешћа, јер је био веома слаб“. То је био разлог, са кога је Ристић на дан миропомазања управио лично ва Краља Александра, у Краљево, код Жиче овај значајан телеграм, који баца светлост на целокупно стање наслеђено после абдикације и на путеве и начине како да се поправи.

„Спречен слабошћу, да лично узмем учешћа у великим и историјским светковинама народним, у једној тужној, која дубоко захвата у успомене прошлости народне, и у једној радосној и веселој, која полаже нов темељ светлијој будућности, ја сам срећан што могу, ма и овим путем, узети слободу да поднесем Вашем Величанству израз оних осећања, која ме покрећу на овај у многоме погледу значајан дан у новијој историји Србије.

„Историјски развој догађаја довео ме је по други пут у намеснички положај, у коме ми је наложио двогубу дужност: да послужим отаџбини и династији у временима неједнаким и задатцима различним.

„Ако ме друга намесничка мисија налази искуством богатија, а годинама опрезнија, пада она у времена много тежа, са задатцима много сложенијим. Ну и данас, као и пре двадесет година, у мене је несаломљева воља да послужим часно престолу и отаџбини.

„Са том чврстом вољом и с поуздањем у заштиту Промисла небескога, која ме ни у ком патриотском покушају није оставио, ја сам ушао понова у тешки задатак намеснички, да још и ову последњу службу одслужим отаџбини, која ме је свеколиким поверењем обасула“.

Пошто је бацио поглед на развој династичког питања почев

: Краљевски Намесници, у добро схваћеним интересима савремене политике, уз нарочито писмо упућено председнику Министарства Сави Грујићу, датирано 20. јуна у Жичи, одликовали су дотле неодликоване министре, Таковским крстом 1. реда; а свима позваним гостима и представницима општина раздане су нарочите медаље „Споменице“ на миропомазање од 20. јуна 1889. године.

Неочекивано га је напао тежак ревматизам зглобава, који га је бацио у постељу, у којој је остао у току јуна и јула 1889. године. Тек одлазак у врањску бању, отклонио је ово тешко обољење.