Политичка историја Србије у другој половини деветнаестог века. Књ. 3, Краљевско намесништво по абдикацији краља Милана и прва половина владавине краља Александра I : 1889-1897.

86 жив. ЖИВАНОВИЋ

коме су „уговору“ — тако се проносило — биле стипулације противне Уставу и законима.

Ваљало је таквим гласовима учинити крај, и 16. јануара, нове 1891. године, донеле су „Срп. Новине“ бр. 12. овај акт:

Протокол, између Намесништва и Њ. В. Краља Милана '.

„Рађено у Београду у Краљевскоме Двору, 23. фебруара 1889.

„Његово Величанство Краљ Милан [. и Краљевско Намесништво, наименовано на основу чл. 70. устава земаљскога, у цељи, да јасно обележе међусобне односе, као и да уреде сва питења, која природно потичу из одлуке Краља Милана, којим се одрекао 29. ов. мес. краљевскога престола и краљевску власт пренео на Његово Величанство Краља Александра |. сагласили су се, да ставе на Протокол ово што иде:

1. Краљевски Намесници сматрају за дужност констатовати, да је акт абдикације Њ. В. Краља Милана 1. добровољно извршен из властитих побуда његових, а у наточ свима напорима долепотписаних Намесника, да га одврате од тога корака и убеде о потреби да и даље остане на престолу својих славних предака, на коме би сад, више но икад, могао користити својој драгој Отаџбини и умножити углед престола, колико богатим искуством, стеченим у државним пословима, толико, не мање сјајним даровима, којима га је промисао обилато обдарио.

Краљевски Намесници не могу приступити делу, а да не даду израза својим осећањима сажаљења, што сви њихови напори у том погледу нису могли разубедити Краља Милана [, нити га одвра“ тити од његове намере, пред одсудном одлуком, коју је у дело привео.

2, Према овом стању ствари, Краљевски Намесници признају и примају к знању изјаву Њ. В. Краља Милана, да он задржава право да сеу Србији бави, да одлази из Србије и да долази у своју отаџбину према својој потреби и своме нахођењу, у толико

! Министар унутр. дела, у облику расписа од 12. јануара т. г. Пбр. 589., упућеног окр. начелницима и управницима, спровео је овај Протокол својим особеним актом, у коме се, у име владе, изјашњава: „Има већ прилично времена, од кад се и јавно и тајно протурају и разносе гласови, како с једне стране између Краљевског Намесништва и Краља Оца, а с друге стране између Краљевског Намесништва, Краља Оца и Владе постоје неке тајне обвезе и услови, који везују радњу Намесништва Краљевскога и владе мимо оних граница, које су им Уставом н законима земаљским постављене.

„Да би могло јавно мњење право стање знати и правилно ценити те гласове. којима је смер да се улива народу и страном свету неповерење у данашње законито стање, засновано Уставом од 22. дец. 1888. и променом на престолу од 22. фебр, 1889., ја вам, по дозволи Кр. Намесништва, овде саопштавам једини акт, који постоји између Краља Оца и Кр. Намесништва, и који је и влади био познат, с Тим, да су радњи владиној и до сада биле једине руковође Устав и позитивни закони земаљски, и да ће они једини и од сада бити“. И онда распис завршује: „Ви ћете, госп. начелниче — управниче — у свакој даној прилици имати бити верни тумачи ових погледа и назора краљевске владе, које вам ја, као њен члан, у име њено, и овде јасно и отворено саопштавам“.