Политичка историја Србије у другој половини деветнаестог века. Књ. 4, Друга половина владавине краља Александра I до угашења династије Обреновића : 1897-1903.

КОМБИНАЦИЈА. УМЕРЕНИХ ЕЛЕМЕНАТА НА ВЛАДИ 15

(Ова одлука пуног главног одбора саопштава се свима члановима народне радикалне странке ради знања и управљања њихова, |

31. октобра. 1897. год. Председник Главног Одбора у Београду. Микола П. Пашић

Мршаво и неодлучно, управо плашљиво наглашава главна партијска управа радикална своју акцију у „новом стању.“ Она наглашава да Пе водити „одлучну“ опозицију „новој влади и новом стању,“ дакле према две препреке, и ако је магловито и нејасно: шта се подразумева под „новим стањем.“ Ако је се мислило на Краља Милана, онда промена од 11. октобра није ништа „ново“ у том погледу донела, но што је већ било и приликом промене 1 децембра прошле године. Али оно, што удара печат на ову изјаву и цео положај Странке у „одлучној опозицији“ јесте то: што се одмах за тим изјављује, да ће та опозиција бити „законита и лојална,“ уверавања по све излишна, која ако су израз нужде, онда се радије прећуткују, а кад се и јавно кажу, онда обелодањују слабост или намере, које саме собом потиру сваку „одлучну опо“ зицију.“ Како је различно све ово, што се на радикалима види, од онога, што су они последњи пут показали пре непуне четири го“ дине (у јануару 1894.). Бољега знака дегенерисања није ни могло бити од ове њихове садашње „законите и лојалне“ опозиције.

Још је јаче избило све ово на Главном годишњем редовном скупу, а који се имао састати на дан 14, децембра ове године у Београду.

Више но скровито одржан је овај Главни Скуп. Ни налик није био на скупове ранијих година, а најмање на силни „Митинг“ из јула прошле године. Само су овлашћени поверенкици подод“ бора нашли приступа на децембарском скупу, на „Булевару.“

Извештај је у погледу главног питања, садржавао ово место.

„Отпуштање владе г. Ђоке Симића у самом часу ступања владаочева на српску земљу, изненадило је све, па и нас...

„Решење кризе, по нашем је уверењу привремено. Систем неутралних влада показао се и као неприродан и као неостварљив.... Ако Србија и Српство имају будућности, у што ми тврдо верујемо, онда ће у Србији брзо овладити мишљење, да треба престати већ једном са свим с овим неутралним и кратковременим експериментима, који тако јако уде њеном државном угледу и њеном националном задатку и Србија ће ступити на правилан уставан пут, на пут слоге и споразума између Краља и Народа.“

Иако је, из средине скупа, поред одбора за преглед рачуна и одбора за кандидацију Глав. Одбора, изабрат и нарочити одбор за „оцену извештаја“ Глав. одбора, ипак није било, поводом тога, никакве уобичајене „резолуције“. Све што је учињено: примљено је к знању и одобрено досадашњем Глав. Одбору, и изабрат је нов Главни Одбор! са прибирањем свију фракција, каквих је тада

: И овај је радикални Главни Одбор, изабран 14. децембра 1897. као и пролетошњи, остао историски, као последњи у реду својих претходника. С тога ћемо овде навести имена његових чланова: Никола Пашић, Пера Велимировић, Паја