Политичка историја Србије у другој половини деветнаестог века. Књ. 4, Друга половина владавине краља Александра I до угашења династије Обреновића : 1897-1903.

16 ЖИВ. ЖИВАНОВИЋ

већ било и у Радикалној Странци, и које су се до скора оглелале и у засебном „радикалном листу“ „Народу“.

Овај тихи Скуп завршен је нарочитом речју Н. Пашића: „За овим је председник — вели сеу извештају у „Одјеку“ — захвалио Скупу, у своје име и у име својих другова, на слози и позвао Скуп да се стара, да се чланови наше странке увек сложио крећу и сложни буду, и да су готови увек учинити све, што се од њих — У границама закона — буде тражило, те да се земља изведе што скорије из ове привремености и дође до уставног стања.“

„Привременост!“ Ово је већ други пут, како са радикалне меродавне страче пада на овоме скупу реч о „привремености“ и неко уверење да стање створено променом од !!. октобра неће дуго трајати. У толико је приметнији овакав радикални оптимизам, што он стоји у непомирљивој супротности са најновијим изјавама Краљевим, који је у свом писму од 10. октобра изречно гарантовао: новој влади „сталност система и све потребно време за успешни рад“. Сем тога, Краљ је нашао прилику да и о својој слави, 6. децембра, дакле на недељу дана пред овај радик. скуп, у здравици нагласи како се „сваки час проносе гласови о некаквој кризи и промени, То су дела и говори политичких спекуланата. Међутим сви у Србији треба да знају, да су прошла времена политичких изненађења и промена.“ Ово је било још једно демантовање свих. тих гласова, и то колико меродавно толико и категоричко, као што се показало и тачно. На Св. Николу, а одговарајући на здраВицу председника министарства (који је овог дана добио Орден Бел. Орла ТУ степ.) Краљ Милан, обраћајући се сину своме, кога ословљава са понизним: „Господару и Краљу!“ излази из заклона и досадашње резерве, изјављује своје уверење: да ће Председник Министарства са својим друговима „извршити мисију на задовољство свога Краља и на срећу Отаџбине“. И онда дословце наставља: „А познавајући свога сина још од најранијега детињства, чији сам карактер, одлучност и тврду вољу добро проучио, уверен сам да је он тврдо решен, да ће своју реч у поменутом писму и одржати, те да у земљи престану политичке партијске страсти и да се у земљи једаред заведе сталан ред и поредак..... И у колико. сам волео свога узвишеног сина, толико га сад више љубим и волим, што је тврдо решен да са људима у овом кабинету, чија је оданост и пожртвовање према краљу несумњиво, једном заведе у Србији законитост и ред, а на срећу свога народа...“ Стари Господар, по мало излази из резерве.

И после свега тога, радикали говораху о „привремености“ политичке ситуације. Наравно, ваља оставити догађајима да они то

Михаиловић, Коста Таушановић, др. Миша Вујић, Лаза Пачу, А. Николић, Раша Милошевић, Аца Станојевић, Стојан Протић. Заменици: Милутин Марковић, Окица Глушчевић, Љуба Живковић, Љуб. Јовановић и Тоша Михаиловић. Сем тога још 20 допуњујућих из унутрашњости, према окрузима и главним местима, Међу овима нема Јов. Ђаје главног уредника „Народа“, који је на прошлогодишњем скупу у Крушевцу био ушао у Гл. Одбор.

ПИ НННННРЕНИа