Политичка историја Србије у другој половини деветнаестог века. Књ. 4, Друга половина владавине краља Александра I до угашења династије Обреновића : 1897-1903.

"ЖИВ. ЖИВАНОВИЋ

место; али зато, влада ова као да је једино упућена на добру „срећу, као оно млади Словак, који кад полази у свет, он баца капу у вис, па куд му она скрене, ол се тамо и сам обрбе, и иде, куд га очи воде а ноге носе. Г. др. Владан Ђорђевић, шеф нове владе, без сумње да намерава тако нешто урадити у великом стилуму политичком смислу. Одакле полази, то видимо; а где ће се уставити то сумњамо да је и он начисто, а његови другови још мање.

„Али баш с тога је влада од 11. октобра и врло интересантна. Она је оскудна у личној слави својих чланова; она нема традиција _ за собом као целина; она је самохрана, без игде икога, штаб без војске, управо једна крејирана добровољачка команда, која ће тек имати да побије барјак у ледину и да купи своју политичку чету...

„Владу од 11. октобра обавија нека велика тајанственост. Њено се интелектуално порекло на разне начине тумачи; њој се приписују разне намере, којима пе она, свесно или несвесно, бити полуга. И у том погледу ми нећемо ићи за гаткама, али држимо ипак: да остентативно избегавање Политичких Странака; тражење људи ове категорије, какве је г. др. Владан Ђорђевић прибрао већином у своју владу; ова лична и донекле политичка (ма и привидна) неодређеност, која влада на влади, све то ни много што шта друго, наговештава доиста, да је политика 5шоћтаппеге!-а створила једно изврсно дело; а где год она долази до израза, и оваквог оваплоћења, то онда није узалуд...

„Но догађаји ће брзо сазревати. У то нема сумње. Ускоро ће се показати главна црта, која ће обележити донекле магловити циљ министарства г. др. Владана Ђорђевића. Ми, наравно, не мислимо тиме на њен какав програм, који ће она издати... већ ми у њену задаћу рачунамо евентуално, по процедури кратке, а по замашају веома важне преломе, који у последње време у Србији нису ни ретки ни необични, до тог степена, да кад кад изгледа, да би се на њих навикнута светина чисто љутила, кад би у својим очекивањима била преварена. Г. др. Владан Ђорђевић, ма шта намеравао, може поуздано рачунати на — ефекат код масе.

„Ова влада није наша, то она већ и сама зна; она чак уноси неки понос у то, да није ничија, кураж, која је као и послушност, по себи врлина, али све се, у интересу саме нове владе, бојимо да Бе и она бити само један покушај више у низу многих, који су дочекани са много нада, пропраћени са доста праске, а испраћени са још више разочарења.

„Па ипак, ми ћемо у положају опозиције сачекати дела нове владе, пратићемо их, обележити без предубеђења увек њихову корисност или штету, од којих је можда прва и не најмања сама појава овакве владе. —“ · У

Чланком овим, који смо изнели у изводу (и који је, узгред буди поменуто, потекао из пера писца о. р. као и толики други) исказани су меродавни погледи Либералне Странке на нову владу. И ако ови изрази нису онако раздражљиви, какви су се могли

читати у „Одјеку“, они су не мање били јасни и позитивни, са.

] ] | | |