Политичка историја Србије у другој половини деветнаестог века. Књ. 4, Друга половина владавине краља Александра I до угашења династије Обреновића : 1897-1903.

и пе Јах 77: у: По · ЈРИЕ 1 п - ЕЈ 7 Мт ли Не ТА ЦРК Кити = лојилии – Њена: и: · 1 у при деци“) ма аи Е ИО АН ЈИ и:

22 , ЖИВ. ЖИВАНОВИЋ

броју заузму положаје у државној служби. Са свим друкчије је стајало са чиновницима Либералимг, који су желели задовољити и захтев Странке, која се је изјаснила као опозиција, и ако баш није била објавила анатему, нити ју је бацила на оне, који су се примали службе. И то је био израз тешкоће, у којој се Либерална Странка налазила, и ако је и за њу било од посредне користи, да има на положајима и својих људи, злу не требало.

Имало је, одмах с почетка, и неких промена у посланствима. Сам председник министарства др. Владан, коме је султан АбдулХамид, противно свекој турској етикецији, лично честитао (17. октобра) нови положај, морао је ићи у Цариград да преда своја опозивна писма, као дотадашњи посланик на двору Султанову. По повратку отуд, одмах је на то место (27. нов.) постављен Ст. Новаковић. Ј. Велимировић на Цетињу, био је (18. дец.) замењен пуковником Ал. Машином. — Русија беше такође извршила промену посланика својега у Београду. Дошао беше Извољски, један од истакнутих представника руске дипломације, човек млад и већ чувен, но који је после кратког времена премештен из Београда.

Сам Краљ и Краљ Милан, пошто су (19. окт. дали један ручак официрима, отишли су у Ниш (20. окт.) и остали тамо, у народу, пун месец дана (до 18. нов.) Ниш већ одавно беше изабран као место нарочитога Краљевога благовољења и у велико се беше оцепио од целине Либералне странке, у толико што беше, и ако не цео, а оно знатним делом пришао „Независним Либералима“, из чије средине беше добио и окружног начелника и председника, путем наименовања. Сад је то стање све више притврђено, нарочито старањем Краља Милана. Као место сразмерно са слабим радом, Ниш јеод ове године (као и 1894.) очекивао полета услед Скупштине, бављења Краља у њему и т. д. У овом погледу двор | је своју политику удружио са користима Ниша, и тако посредно | слабио и Либералну Странку, која у Нишу од вајкада имађаше свој доиста „славни град“, који је још од !880. одолевао сваком нападу, све до сада.

Ш.

Краља Милана реактивисање на челу војске. — Но једно од крупних дела владиних изведено је пре истека ове 1897. године и несумњиво је ударило свој печат на целокупну ситуацију.

На сам дан Божића изашла су у „Срп. Новинама“ два значајна указа, од којих је први гласио: На предлог мин. војног ит. д. постављамо:

„За_комавдацта. активне, војске, нашега џенерала, „рававо.ре: личанст , Краља Милана“ о

аза НИ БВП теза

+ а У (потпис мин. војног). Александар с. Р.

Други је указ утврђивао нарочиту Команду активне војске, „у чији састав улази и Главни Генералштаб; а под истом командом