Политичка историја Србије у другој половини деветнаестог века. Књ. 4, Друга половина владавине краља Александра I до угашења династије Обреновића : 1897-1903.

КОМБИНАЦИЈА УМЕРЕНИХ ЕЛЕМЕНАТА НА ВЛАДИ 21

Ми ћемо се старати да брижљиво и објективно изнесемо све догађаје и перипетије које настају. Јер, и ако Либерална Странка, као такова, беше потпуно игнорисана приликом промене од !!. октобра, суђено је било, и такав је био неминован стицај пол. прилика и неприлика, да нови правац, заснован овом променом, ипак највише захвати баш Либералну Странку.

Што год будемо у јавним пословима нашли, или из личних коживљаја знали, овде ћемо беспристрасно изнети. Ако то, по природи ствари и не буде било све, оно ће ипак бити тачно и допуњаваће се са оним што и други, једновремено или доцније, буду о домаћој политици тог времена писали. Сви ти списи не само што се не искључују, већ се узајамно допуњују, паи корегирају '.

а т.

Нова влада и њени први кораци. — Први кораци нове владе били су спори и обазриви. Она је више пипала, но што је живо кренула напред. То је потицало из њеног личног састава и из њене „ванпартајичности“. Док је свака паргиска нова влада више мање одмах у два правца дала осетити своје присуство: на једној страни јурећи из службе државне чиновнике и иначе своје пол. „противнике“, а с друге дижући своје „пријатеље“, влада од 11. октобра, и ако је била извесна где јој ваља видети противнике, далеко јој је било теже потревити на праве пријатеље. Истина, да је већ првих дана уклоњен по неки крупан радикал са свог положаја на истакнутом месту (у Контроли, Пор. управи и т. д. као што је Пашић и сам дао оставку у беогр. општини и замењен новом личношћу) махом из Напредне Странке, осећала се јако недоумица владина у погледу либералних чиновника. У првом су реду повољно стајали „независни либерали“ и сви они које су они препоручили, нарочито министру унутр. дела Андоновићу. Наравно, да оскудни, у дуготрајној пенсији намучени чиновници, који нису били у врховима политичким ни лично ни по службеној титули, одмах су понудили своје услуге и били су примани подједнако, како Либерали, тако и Напредњаци. О овим је другим нарочито двор водио старање. А како је Напредна Странка још пре године дана била и „распуштена,“ то су и њени чланови поступали, више мање, по своме личном нахођењу. Сем тога и њени први људи били су без предрасуда, и повлађени двором и већином чланова у самој влади, нису се уздржавали да у што већем

1 Кад је ово дело писано, нарочито ова Књ. ТУ, знало се да др. Владан Ђорђевић, председник министарства, а од 1900. у пензији, пише о своме министровању к раду своје владе у времену од 1897—1900. године. У марту 1905. била је објављена преко новина, а у априлу те год. почела је у свескама излазити његова књига: „Крај једне династије“ као „прилози за историју Србије од 1. октобра 1897. до 8. јула 1900. године“, т. ј. од почетка до престанка владе, којој је он. био председник,