Политичка историја Србије у другој половини деветнаестог века. Књ. 4, Друга половина владавине краља Александра I до угашења династије Обреновића : 1897-1903.

398 ЖИВ. ЖИВАНОВИЋ

На листовима овога дела, на жалост, изнесено је много и много података, који предње прилике кроз разна минула времена и сувише илуструју. На њих је писац редом наилазао, кроз дуго време од близу пола столећа и није се могло проћи, а да их ближе не обележи. А доггђаји, која су се често са елементарном силином један за другим сустазали, истицели су и многе виноввике за ово стање, које је, не једном, прелазило у болести, које се не лече тако лако, и навике, које се из таквог једног организма, као што је народ, не изгоне више тако брзо. Онда, када откажу сви ауторитети, када се све нивелише-пред_ очима суровости и–простоте, да нема више ничега узвишеног и за поштовање; кад се дубоко

укорене несрећне навике, онда се обично гпелује на оног невидљиБог лекара, који се зове — време, Али, ако је са временом много што шта ружнога асимиловано у душу народну, није свакал поуздаво, да је и време у стању да то залечи и учини да ишчезне, на свагда. То је она страна „вођења по 'итике“, и њене последице, о којој ни победиоци ни поб-ђени нису водили никаква рачуна.

И у том су погледу и све Политичке Странке дужне, да се и саме подвргну савесној самоконтроли, и да са руком на срцу, пре но на балчаку, прегледају своје рачуче, своје претпостављене заслуге и своје несумњиве недуе. Ако би се полит:чке војске, тако дуго вечито зараћенг, подвргле овој дужтости, брзо би се могле уверити, шта треба, а шта не треба радити, не чекајући тако звани „последњи“ и „дванаести час“, Али за такву једну

смотру треба много самопрегоревања и жртвовања свога самољубља, уображености, и личних интереса, а то није свакад политичка врлина новијега доба.

Но да завршимо.

Политичка матица, којој је извор у идејама зачетим у 1848 и 1858. години; -а-које-су-се- доцније “можда бујније, но што је требало развијале, претрпела је много прекида, прошла је преко многих препона и спрудова, имала је силних водопада, дубоких и опасних вртлога, да тек од белеге до белеге-уђе у тих и често недуги муран ток“ Време од пола столећа и сувише је дуго, да би сеи најбујнија политичка поплава могла стишати, у обале повући, и омогућити ону благодетну плодност, коју сви желе, и-еви је, ипак, не могу да дочекају, и сви један другога криве за то. Време би било, да се погледи политичких људи уставе на озоме вечито несмиреном политичком току ствари. Време је, да се ближе увере, шта све проноси и односи политичка матица, која дере кроз по: литичка поља и негда Србије и, не мање, и садашње простране нове народне државе. И онда би, можда, дошли брзо до увиђавности, да политичка матица одавчо проноси собом поред многих драгоцених добара често и по коју кладу и пањ, што их — место здраве и тврде грађе — политички спасиоци дочепавају, узносе, и праве од њих своје идоле, указујући им све. знаке побожне оданости, често се и не питајући: за што Политичка психологија одавчзо је дала објашњење те врсте идолопоклонства, чије искорењавање и у нас чека на своју Реформацију.