Политичка историја Србије у другој половини деветнаестог века. Књ. 4, Друга половина владавине краља Александра I до угашења династије Обреновића : 1897-1903.

60 жив. ЖИВАНОВИЋ

од нових предлога, које ће влада поднети. Казали смо већ, да је ово била Скупштина за прошлу 1897. годину. При завршетку беседе Краљ подсећа да је „ујамчена сталност за овај систем владавине“. „Мојој влади нарочито сам наредно да изиђе пред вас са пуно поверења у ваше родољубље, да вас упозна са свима државним приликама, пословима и потребама. Од узајамног договора између вас и моје владе, ја очекујем користан рад за Србију“,

Случајно или са предумишљајем овај последњи пасус из прест. беседе, показује у неколико промењене улоге. Раније се говорило при оваквим приликама да се владалац нада да ће Скупштина с поверењем срести нову владу; сад се обратно Скупштини даје на знање, како је влади нарочито наређено да изађе пред Скупштину са пуно поверења! У осталом оваково дефинисање обостраних положаја показивало је ипак ту истину: да Влада и Скупштина нису произашли једно из другога. Они су тек имали да се упознаду на делу.

Орган либ. странке „Српска Застава“ (бр. 74.) у свом чланку, који носи наслов „Народна Скупштина“, дефинише и са своје стране троструки положај Либерала, Напредњака и Владе у њиховом узајамном раду. У погледу партија а нарочито у погледу понашања Либерала посланика, вели се у том чланку: „Грешено је у овој земљи много, па има и да се поправља много. То манифестују сви фактори. Али већа половина Скупштине, у колико је из Либерала састављена, може се мирном савешћу позвати на своју прошлост, да од почињених грехова не носи ништа на својој савести. Нека те разрачуне из прошлости оставе Напредњацима. Судба је тако хтела да они опет стоје ту, очи у очи. Јер ма како да се ова Скупштина у нарученим чланцима покрштавала, она је сложена из елемената Либералних и Напредначких и та ће се њена двогуба црта јасно распознавати за све време трајања Скупштине -— са разним нијансама, разуме се. Јер.... али да завршимо.“ „Дани рада настали су и за Скупштину; а с њима и дани тегоба и искушења. Но, баш с тога су и упрте очи свију грађана целе Србије у Ниш и брижљиво ће се пратити рад како Скупштине у целини, тако и сваког посланика на по се. Нек се, дакле, нико не заборавља одвише. Рекли смо, и опет понављамо: све што се јави пред овом Скупштином ваља са патриотском преданошћу, и без предрасуде ценити, добро оберучке прихватити, све, противно томе, оберучке одбити. Кад ово велимо, верујемо, да се и нашој објективности, у оцени све збиље данашњих прилика, усредсређених у Скупштини, не може, после овога, пргбацити једностраност. Али, нек се не превиди и наша одлучност, да ћемо ми желети

и трудити се, да смо живи израз онога духа, који је вазда вејао.

кроз Либералну Странку“.

и чланови Одбора као да су имали да бирају између ових десет папирних милиона и свога опстанка у банци. Како би насилно удаљење управе банчино значило прави

сфин, удар, то су ови, најпосле, претпоставилн мање зло већем и „пристали“.

~ ИД