Полициски речник : Књига прва А — Е

управних судова, по претходној употреби права жалбе на вишу јерархијску власт (Чл. важи и за управне акте општинских власти: „којима се било у пренесе– ном или у самоуправном делокругу вређају права или непосредни ЛИЧНИ интереси појединаца. “ Противу ад_ министративних (управних) аката виших самоуправних власти“, тужа, за вођење административног споа, подноси се непосредно управном уду (чл. 32. уредбе о пословном peу у Државном Савету и управним ловима.). о АЕТ УПРАВНЕ ВЛАСТИ. Ак"пија, управних власти на остварењу ожавних циљева, утврђених закотима, манифестује се на два начина; здавањем управних аката и 1 матејјалној принуди.

'У теорији не постоји прецизна ефинипија, о управним зктима. Док х једни сматрају као изјаве воље -

авнит власти у циљу заснивања

"извесног правног односа, дотле друт под њима подразумевају сваку радњу управне власти која се јавља као манифестација воље управљача, и која има за циљ стварање једне субјективно-правне ситуације. Карактеристика је управних аката у томе што се односе на, један случај, за разлику од законодавних аката, који се односе на, читаву врсту случајева. Докле је

"вакон једна изјава воље којом се ствара за будућност једно ошите правило, дотле је управни акт једона изјава воље којом се у садаш"њости ствара један правни однос

било између виших и нижих у-

правних органа, било између У -

правних органа и појединаца, однос из кога проистичу права односно дужности, било за управе органе било за појединце. За-

· ствара. прописе објективног

18. истог зак.). Ово ||

права; управни акт ствар · јективно правне ситуације.

Држави од Слободана Јован ћа, стр. 248.). -

По г. Јовановићу, управни акти деле се у две групе; једностране | двостране; први се називају зајед ничким именом наредба у најшир смислу те речи, а други уговорима.

Наредба је „акт управне власти којим она ауторитативно регулише један конкретан случај“ и којом се нешто забрањује или заповеда. Али има и таквих наредаба, којима, се дају или одузимају права; То су т. зв. Конститутивне Нареобе. Ове ~. наредбе издају се само на молбу зе интересованих.

Све наредбе морају бити васновау не на закону, али и у овом погледу између њих постоји знатна разлика. док се садржина једних изводи ис кључиво из закона, дотле садржину | других управна власт утврђује, У извесним законским транипама, по. властитом нахођењу т.ј. по својој | дискреционој моћи. Наредбе прве. врсте могу се издвојити у засеби. калегорију и назвати решењима Q нашој пракси и одлукама) због њихове сличности са судским актим

У колико није законом нарочито прописана, форма. наредаба (као ил. за наредбе којима се дају извесна, права или противу којих има, места. жалби и т. д. које се морају издава ти у писменој форми), оне се могу издавати у каквој било форми: пи емено, усмено, знацима; главно j да, буду достављене онима којих с тичу. |

Уговори између појединаца И | правне власти двојаки су; прив по-правни % јавно-правни. њима, се заснивају извесни правни односи у крпа a