Полициски речник : Књига прва А — Е

Bam

"наредио, било услед несхватања, правог смисла закона било из којих дру_ гих разлога, и ако оваквим својим ~ радом повреди право или легитимни интерес појединаца, постојаће повод за вођење административног спора, јер су право или легитимни - интерес појединца повређени „про— тиву законских наређења“. __ Административни спорови не моо гу се непосредно водити ни поводом ~ управних аката општег карактера _ (уредбе, наредбе, правилници, распи_ си и о. д.), јер појам административ_ ног спора пертпоставља повреду праова у конкретним случајевима, % ови _ акти садрже опште правне прописе. За оцену легалности и умесности ових аката надлежне су претпостављене управне власти, по 'своме праву надзора и Народна Скупштина (чл. 94. Устава), и само онда кад се њихове одредбе примене на конкретне случајеве могу бити, по туж_ _CaMa појединаца, предмет оцене ад_ министративних судова. Они у овим случајевима цене њихову легалност посредњим путем, али не у целини, већ само у погледу оних одредаба које су примењене у конкретном случају. Ако би административни _ суд нашао, да су ове одредбе (или цео управни акт) незаконите, он им одриче примену у даним случајевио ма, али их не може поништити. Они и даље остају у важности — све док их управна Власт, која их је издала, не измени — и могу се примењивати на нове конкретне случајеве, који ће остати правно важни, ако се појединци не буду жалили. _ Администраливни спорови не моо гу се, такође, водити ни поводом приватно-правних уговора, које ушправна, власт закључују с појединцима, јер ови уговори нису управни акти, које је власт издала вршећи извесну јавно-правну функцију —

5 Am

већ обични правни послови, у који-

ма, управна власт представља, државу као грађанско лице. За спорове поводом ових уговора надлежни су редовни судови.

Сасвим је друга ствар кад је реч о јавно-правним уговорима. ~ Садржина ових уговора: односи, дужности и права уговарача законом су у напред утврђени, и кад управна власт — која је увек једна уговорна страна — повреди право другог уговарача, она тиме у исто доба вређа. и закон, јер је ово право законом утврђено (отпуштање из службе чиновника, који је стекао право на, пензију). Према овоме, спорови поводом јавно-правних уговора административни су спорови у пуном омислу те речи, јер су увек изазвани незаконитим поступцима управне власти — повредом права, појединапа, која имају свога извора у законским наређењима.

Пошто су управни акти правни акти, то се само по себи разуме да

они морају — да би имали правне.

важности — бити издали OJ о над-

лежних власти, у границама закона“

и у форми коју је закон прописао (чл. 98. 5. ДС.

3. ПОВРЕДА ПРАВА. Да би било повреде права, потребно је да оно постоји, а оно ће постојали само онда кад има свога извора у законским наређењима — кад је загарантовано самим законом или | „„Законитом уредбом.“ (чл. 93. 8. Д. О. У. С.): ништење законских повластица, одбијање чиновника од повишице Додатка, на који је законом стекао шраво и у опште ништење законом стечених права. У овој повреди управо и лежи прави повод административног спора.

За појам административног ра. без значаја, је да, ли је право приватног лица или правног лица пот-

'CIIO-