Полициски речник : Књига прва А — Е

(Савина еиска

|. |

„Олпеђена накнада представља. вредност добра, и зато, ажо би се; какав спор о праву сопствености“ на заузето добро породио, или би какви терети на овоме лежали, као интабулација, право издржавања, уживања и т. д. не спречава, да суд на заузето добро тапију изда, а порођена правна питања, расправља према преданој My вредности за заузето добро“ (8 27). Расписом Мин. У. Д. од 7. јуна

1900. год. Пбр. 10895 (Под. Збор. стр. 570) наређено је:

„Г. Мин. Грађ. писмом својим од 25. пр. месеца Бр. 4383. доста. вио ми је следеће:

„Посматрајући процене имања, која се путем експропријације одузимају појединим сопственицима, за, потребе изложене у 5 3 зак. о експропријацији од 15 марта, 1866. год., приметио 'сам да Полицијске власти, које процене извршују, неправилно примењују поједине одредбе тога закона. Тако на пр. оне наређују избор вештака по 5 15. поменутог закона, кад се какво добро за друм или какву другу потребу из тач. 1. 8 3. истог зак. заузима, у место да их по 5 13. саме одређују; даље, не позитају сопственике добра да присуствују процени, као што прошисује 5 4.; не саопштавају сопственицима, имена, одређених _ вештака, како би они, ако би имали, узроке, могли правити изузеће против њих и т. д. У опште, изгледа, ми, да им нису довољно познали шрошиси тога, закона“. Како су овакви случајеви врло чести, то на молбу т. Мин. Грађевина, препоручујем овима полицијским вла-

о стима, да у будуће обрате овбиљ-

ну пажњу на правилну примену поменутих _ законских прописа и наређења, те да се на тај начин

"избегне излишан посао, који су до сада задавале погрешно врше- | не процене за екепропријацију. О експропријацији још се говори: у Уставу (чл. 41. и 43.); закону о јавним сувоземним путовима, од 14. јуна 1910. год. (чл. 20); закону о јавној безбедности, од 31. јануара 1905. год. (чл. 12); закону о заузимању непокретних добара. (експропријацији) за, потребу грађења, железница, од 16. јануара, 1880. г. са изменама, од 31. децембра 1909. г. (чл. 2); закону о грађењу и експлоалацији нових железница, од 6. дДе- | пембра 1908. (чл. 6); закону рудагрском од 15. априла 1866., са, Изменама, од 27. јануара 1900. (чл. 49); закону о обнављању и унапређењу | виноградарства, од | 30. децембра, 1921. г.; закону о утврђењима од 16. децембра, 1895. (чл. 15); закону о шумама, од 30. марта 1891. (чл. 11. и 80.); закону о водама од 26. децембра 1878. (чл. 53); закону о ретулисању и употреби вода од 18. децембра 1905. (чл. 6); закону о радњама, од 29. јуна 1910. (чл. 40); закону о бањама од 1. јуна, 1914. (чл. 1); закону о проведби делими- · чне екепропријације земљишта, великих поседа, за јавне интересе, KOлонивацију и изградњу (радничких и чиновничких станова и вргова, од 4. јуна, 1922. г. (чл. 1) и т. д. По 8 90. закона о заштити индустриске својине, држава, може експроприсати и право власника, | Пдтента за свој рачун или за општу употребу. (8. Индустријска CBO- јина). : : Чланом 951. финансијског Закона за буџетску 1922-23. г. прошисано је: „Општина, Београдска, овладшћује се, да за просецање улица, ти регулацију плацева, као и ва дру- | те јавне потребе, може завести.

кратки постушак, т. ј. шринудан.