Полициски речник : Књига прва А — Е

96. г.; са Холандијом )

|___JO њеним Америчким Државама од 28. новембра 1901. :

_ Услови екстрадиције.

Екстрадиција је, у принципу, у– освојена. од свију данашњих културних држава, али услови под којима; се она одобрава нису исти у свима – државама, и зависе од домаћег законодавотва, закључених конвенција и одомаћене праксе 'у вези са домаћим обичајима. Међу овим усло"вима најважнији су:

1. Да лице, чија се екстрадиција тражи, није поданик државе од које се оно тражи. ,

(Сагласно принципу суверености, државе ни у ком случају не издају сопствене поданике страним државама ради суђења за дела извршена према њима или на њиховим територијама, већ их саме суде. (Изуветак чини Енглеска, која у извесним случајевима издаје и сопствене по-

'данике).

Шо чл. 20 налпег Устава; _„Ba6paњује се изд јавање својих дожваљана“ - а по 8 6 К. 3.: : „Ниједан Сптбин неће се издавати с власти да га она истине и казни за дела казнима, која би овај "чинио било у Србији

било у страној држави.“

(Ало лице, чија се | експоадишција тпрании, није поданик ни државе ко| ја га тражи, ни државе на чијој се

· територији налази, већ неке треће, "оно се, по правилу, издаје без консултоваљња државе чији је поданик, сагласно принципу суверености. Оа-

мо у интересу добрих међународних односа, може се ова држава известити о поступку са њеним подаником. 2. Ни једна држава пе издаје стране поданике за кривице које они 3 чине на њеној сопственој територији. -25 жтобра 1896.; ca, Be. Bpuranuд 25. јануара, 1901.; са Уједи-

кривично ит над свима, лич ностима које се на њеној територији | налазе, и које су повредиле уби поредак, који је она прописала, те. би с тога екстрадирање ма које од“ ових личности било у пропивности. са принципом државне суверености.

Овај принцип изражен је у 5 5 К. 3. који Тласи:

'„„Когод учини у Србији какво казнимо дело, сидиће се и казнити по казнителним законима ове земље.“ ~

5. По међународном праву, или шп специјалним – законима, – појединих | држава, због свог изузетног положа. ја. не издају се: страни владари, ди- | пломатски представници, њихове фамилије и њихова пратња.

4. Исто тако не издају се, по шра-“ вилу, политички и војни коивци.. Под политичким кривцима | подравумевају се извршиоци оних дела. која су управљена против бића M. безбедности државе, пропив држав- | њог поглавара и против политичких | права држављана. (Пројекат и Мо-“ тиви Казненог Законика од 1910 т.), а под војним извршиоци дела, којима, се 'вређају одредбе чисто војних шропшиса, (белетво из војске, шовреда. војне дисциплине, – налуштање | спражареког места, ши т. д.). S

Шо ya)... ITOJIH OMIOTKIM (KiDIDBTIH издају се у случајевима – убиства и | покушаја убиства, државног | Поглавара или чланова његове породице. Ово је изречно предвиђено и у нашим конвенцијама: Ca, Белгијом (чл. 3) и са, Холандијом (Чл. 1).

5. Пошто се, у случајевима застарелости, не изоиче казна нити из вршује већ изречена пресуда, 70 екстрадицији нема места кад су дело. или пресуда, због којих се она тра жи, застарели: по законима обе зеж

ље. И „ово је ивречно предаикеце а