Полициски речник : Књига друга Ж — Љ

ЛИЛИ смо и опредељујемо следу-

јућа правила, поступка:

1. Никоме није слободно примити у своју кућу од мужа одбеглу жену, осим њених родитеља, сродника или месне власти, па и ови дужни су одмах или најдаље други дан, јавити за такав случај полицајној власти, и ова да и њу и мужа јој без одлагања упути надлежном пароху ради прописаног мирења и даљег поступка,

2. Овако се има поступити у сваком, било првом, било другом или ком му драго случају одбегавања жене од свога мужа.

3. Конзисторијална пресуда, која би гласила да се одбегла жена има вратити мужу к брачном с њиме саживљењу, има. тачно и без сваког изговора од одбегле жене извршена, бити, и у случају њеног непослушања, имају је к томе склањати и духовне и мирске власти, и то саветовањем, поучавањем. помиривањем, донде, докле она полезност оваквог совета He увиди и к брачном с њиме саживљењу не склони се“.

Чланом 206. закона о црквеним властима источно православне црпркве у Краљевини Србији, од 27 aприла 1890 Tr. прописано је:

„Надлежна – полицијска, власт дужна ће бити упућивати, ради мирења, парохијском свештенику или окружном – протопресвитеру, односно београдском и нишком, ону парничну страну, која им на позив њихов није хтела сама пред-

стати“. > <

#.

„У чиновничком закону — Be- |

ли Слободан Јовановић у своме Уставном праву Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца — нема ниједног члана који каже да је др-

жавна служба подједнако доступ-· на и људима и женама, али има појединих ан из којих не-

сумњиво излази, да је законодавац предвиђао могућност женских | чиновника. На пр. чл. 38: „Ово“ важи и за државне службенике неудале и удове“; чл, 100: „Муж и жена не могу бити у непосредном службеном „односу старешине и подручнога“; чл. 133: „Служе беница, која, је на порођају“. и тд. (В. Брак, Девојке, Детоубиство, Мираз, Удовице),

Женидба B. Брак.

Живина. 0. 0. С. К. С. Бр. 12521923 г. објешњено је, да. перната жи- | вина не улази у појам стоке код дела из 85 2296 К. 3.

N

Животиње. По нашем законодавству животиње се сматрају као покретне ствари, и деле се на: а) TUO | ме нли домаће, т. ј. оне које живе“ поред људи; 6) припитомљене, т. ј. оне које су првобитно живеле као“ дивље, па су се унеколико привикле да живе поред људи, тако да се, пуштене у слободу, опет враћају своме“ власнику, и в) дивље, које се плаше да живе с човеком у друштву. |

Грађански законик садржи ове | важније одредбе о животињама: #

а) „238. Животиње питоме, као: коњи, волови и тд. гуске, патке кокоши, ћурке и т. д. ако и испод ; власти наше изађу, опет остају!“ наше, и право нам припада на по враћај, и сваки је дужан |

(B. иу. тока) +

6,

питома животиња, ) в) „240. Рој on твога. прве e) твој је. и ти имаш власти устолце

пак

вијати га, и где год нађеш, узете