Полициски речник : Књига друга Ж — Љ

A e

Кле

пост доброг гласа т. ј. до могућно-

сти такве повреде, до спосујности

таквог тврђења да створи, изазове повреду поштовања.

Ову способност имају све оне радње, које могу трећима, да доду | о материјал или основицу за расуђивање, да ли некога треба презирати или га мање ценити.

Ова. радња, може се састојати x тврђењу, да неко нема она својлва, која су потребна за изцуње ње његових задатака или да неко има, нека. својства, која се нз даду измирити са, испуњењем ових гагатака. Радња, је свршена чим су трећа

за њу сазнали. Равнодушно је, какав ће положај повређени према

Бој заузимати.. Код клевете је

главно мишљење трећих...“ (Про-

јект и мотиви, стр. 531—583).

По тврђењу Др. Т. Живановића ( увреди w, клевеши — Пол. Гл. за 1911 г.), само неморална дела могу вехога 0 aj , или презреиу, из чега излази „да су према 5 2.0. к. 3. само пат и кредитна част заштиђене од. клевете, јер клевеза, може према њему бити само иИзношење односно проношење немсраних дела („мржња или „презрење“) и дела која кредит нарушавају. Равуме се већ, да последња, дела не морају бити неморална.

Према 5 215 6, клевета се може нанети и умрлим лицима, а по 88 104 и 1 216 пасивну способност за клевету _ имају и деца, душевно оболела лица, државна. надлеииива, полишичка шела (Бародна! Скупштина, окружне и “ среске скупштине), а правна лица и – колективне заједнице само за клеве_ ту која је управљена против кредиi wa. (8210):

Лице на које се износе или за ко– јим се проносе неистинита дела мора

319

Кле |

бити јасно одређено, ако већ није именовано. Дело клевете, предвиђено у 8 210, извиђа се само по приватној тужби; тужилац може у свако доба од тужбе

одустати, па и само извршење пресуде задржати (5 216.).

За виност је потребан умишљај, који се састоји У свести да је изнесено или пронесено дело способно да изазове мржњу или презрење.

Законом је још прописано:

„5 915 а. У случају осуде за дело

з 5 210. може суд, по нарочитом тражењу оклеветаног лица, осудити оптуженог, поред казне, још

и на то: да оклеветаноме да нак-

наду у новцу за претрпљену или

могућну штету, или као задовољење за нанету му клевету. Величину накнаде одређује суд, и она ни

у ком случају не може бити већа

од 3000 динара.

Тражење ове накнаде лишава, оклеветаног права да тражи накнаду штете по одредбама Грађанског Законика, (5 829), ну оклеветани је властан уместо накнаде из првог одељка, овога параграфа. тражити особеном грађанском парницом накнаду штете". (В. 5 305. Кр. СУ.

„5 219. У свима случајима лаже

ног оптужења и повреде чести, а-

ко оптужени увредитељ буде осу-

ђен, суд ће на трошак увредитеља пресуду увређеном доставити.

Ако је повреда части и опадање јавно учињено, суд ће на захтевање увређеног досудити му право, да, на трошак, осуђеног увредитеља. пресуду објави.

Ако је повреда части средством јавних листова учињена, суд ће на, гахтевање увређеног лица или његових местозаступника, (5 216) досудити му право, да на трошак по-