Полициски речник : Књига друга Ж — Љ

Кле

презирању публике излажу. Према овоме, за појам овакве клевете из првог дела 5 210. К. 3. битно је да ко за некога пред другима што говори, што би овога мрзости и презрењу публике изложило; свеједно је да, ли је овај био присутан или не, јер карактер овакве клевете састоји се у Томе, да има, ма, колико лица пред којима се такво дело чини или да су сазнали за, то дело у самом његовом извршењу. Према изложеноме | дело ~ клевете не стоји, кад је клевета нанета писму и кад је тужилац, лично изимио инкримисано иисмо, иреко поште му послато, и исто лично и отворио, а пе треће лице, што зна4% да нико други сем тужчоца није знао саоржину инкримисаног иисма“. (Бр. 11.350 — 1905 г.);

ђ) „За постојање дела клевете од пресудног је значаја то, што се противу извесног лица, износи, без обзира на то да ли је окривљено лице оно што O другом говори само

тамислило или од другог чуло“. (Bb 3556 — 1909 г.);

е) „Под појам клевете не долази само изношење каквог факта који долази под казнени законик, него у опште изношење сваког | оног факта, који може да шкоди части и угледу лица коме се приписује“. (0. 0. С. Бр. 11018 — 1910);

ж) „Примени 5 211 има места тек на главном претресу при изрицању кривичне пресуде, којом се тек приликом имају и могу да оцене сви докази и противдокази у потгледу њихове доказне вредности, а та, се оцена 'не може вршити приликом стављања под суд“. (Бр. 1133 — 1907 т.);

3) „Није нужно да неко има, материјалне штете, Те да му се може признати право на накнаду повређене части. Сем материјалних ште-

Полидијски Речник

321

та има и таквих, које подноси пе- —

ко туђом кривицом, без штете у имању. У овим случајевима трпи понос и достојанство човека. Кад се н. пр. износе за какву поштену девојку дела, која наш закон казни као увреду, она не трпи материјално ништа, али њен понос девојачки нападнут је, оштећен је, чим је постола предмет јавног пре-

тресања. Овоме иде у прилог и 8 —

305. Кр. С. П. у коме се, у другом одељку, судови упућују како се одређује накнада повреде | части, што не би било потребно, кад би се тражила материјална ~ штета“. (0: O. C.. Dp. 7376 — 1891. D.).

Врсте клевете. По нашем законодавству постоје ове врсте клевете: 1. Јавна и проста. (8 210. К. 3.). Дефиниција, јавне клевете ama, je

трећим одељком овог законског про-

писа, који гласи:

: Јавно је опадање онда, ако (CG

то догодило на јавном месту, или у јавним скупштинама, или средством печатње, ликова и – образа, распрострањавањем или ~ излагањем такових на, јавним свима приступним местима. Овако распро-

Кле О

страњени ИЛИ изложени предмети

одузеће се“ Све остале клевете које потпадају | под одредбе 8 210, просте су.

2. Клевета владаоца, (величан- ства), краљевских родитеља и преда- |

ка и потомака у правој линији, као |

и намесника краљевског ства — 6 91 6 К. 3.

„Клевета, владаоца — вели Др. |

1. Живановић (0 увреди и клеве-

„ Пол. Гл.

Ти за себе се разлику је од. клеве-

те у опште према, нашем К. 3. у по-

тледу обима заштите части. Пре

за 1911, Бр. 18) 5

|

свега не захтева се изношење и |

достојан- |