Полициски речник : Књига друга Ж — Љ
Кле
и
у опште било један конкретан случај истог. Кад овај однос између увреде и клевете и званичног рада. постоји фактичко је питање.“ (0 увреди и клевети, Пол. ГЛ., за 1911 TOJ.). :
У 5 104 д прописано је:
„Ако би ЧИНОВНИК, или служитељ при званичном раду противузаконо, и ненадлежно и неправилно поступио, и тиме повода дао да се ко учини Повиним напред казаних казнимих дела, то ће таково поступање чиновника или служитеља служити кривцу за олакшавајућу околност.
Но суд може по околностима овако поступање од стране чиновника или служитеља, и као извињавајућу околност узети и тако обвињеног од сваке казне ослобоОдлукама Касац. Суда објашњено је:
а) „Да се нечија радња може квалификовати као кажњиво дело из другог одељка 5 104. К. 3., треба констатовати да је неко речима, и т. д. увредио кога, Чиновника и т. д. у смотрењу „званичног рада“ чиновничког или у смотрељу званичног рада у опште. Па, кад је констатовано да је оптужени износио о тужиоцу као приватном гицу нешто што са, природом – његовог званичног рада, нема, везе, то онда у радњи оптуженог нема дела из другог одељка 5 104 К. 3., већ може, под претпоставкама, које ге Taмо траже, бити тоне само > телу из 8 210 К. 5." (0. О. 0. Бр. 6871900 т.);
6) „Кад је констатовано да зе оптужени инкриминисаним #3 )15Hма дао раду приватног тужиоца, карактер пристрасне H ~ несавеспе службе у договору са противном страном, онда, се, с погледом на, то
323
ЗВАНИЧНИК, |
Кле |
TITO OTTTy:KeHm Muje JOKa5aO Necaвесност тужиочеву у вршењу званичне дужности и његов договор с противном страном, као ни то, да је он изазван противзаконим ступком тужиочевим у званичном
по
раду, изговорио инкриминисане из- разе, има узети да ови изрази садј ~
же карактерне знаке клевете из |
другог одељка 5 104, а, не дело де из првог одељка. 8 104. ЕВА (0.
0. 0., Бр. 4586—1900);
в) „По тач. 3. 5 359. К. 3. казни
се онај, који законе наредбе или
наредбе власти или појединих ЧИновника, опорочава. итд. и то не
јавно, дакле не на местима, свакоме приступачним или пред каквим |
скупом људи. На. против, кад је дело учињено јавно, и кад инкриминисаним изразима није ~ омаловажаван какав законити поступак власти, већ је изнет о чиновнику један незаконити поступак — примање мита, — онда може бити говора само о делу из другог олељка 5 104. К. 3." (0. 0. 0., Бр. 7465 —1909 т.);
г) „Реферат државног чиновника, не може се узети као доказ о делу из 5 104. К. 3., кад се тај државни чиновник јавља као приватни тужилац, према коме је дело учиње-
оно, Те у погледу његовог исказу, ва- an
же општи прописи Кр. О. П., mo
коме се, а по 5 230. Кр. С. II, ка-
зивање приватног тужиоца не мо
же употребити као доказ о постојању самог дела“. (Бр. 1906);
д) „Оскудица постојања. намере,
1039 |
да се неко оклевета, без утицаја је |
на постојање дела клевете
104. К. 3., јер се постојање – такве
намере изрично поменуте и гахте- | ване, као саставног елемента, дола, | не претпоставља по 5 210. К. 3.
(Бр. 2283—1992).
из 58