Полициски речник : Књига друга Ж — Љ

4. Клевета државе. У 58 108. К. 3. прописано је: „Ко јавним потврђивањем F8мишљених или изопачених ствари, или јавним опорочавањем или пис· мејавањем уређења државних или законских наређења власти или појединих чиновника ове мрзости или презрењу излаже, или важност њихову побија, или у осталима, неповерење према, реченим уреЂењима и наређењима, подиже... Но јавно усмено или писмело излагање недостатака и погрешака каквог закона, уредбе или наедбе, или пресуда или решења судских, као и научно претресање и крнтизирање ових, не подлежи казни, у

Колико се не би из форме изражаја |

вређајућа намера обелодањагала“.

Према овом законском пропису, – радња клевете састоји се у јавном

потврђивању измишљених или из пачених ствари против државних џређења и законских наређења влао сти, које ове мрзости или презрењу – излаже, или у осталима (међу тра– Ђанством), неповерење према треченим уређењима и наређењима подиже (изазива).

Под „потврђивањем“ подразумева ес „изношење“ и „проношење“, о којима је реч у 5 210 К. 3., а под „стварима“ се подразумевају чињенице у опште (а. не само људске радте). По_ тврђивање треба. да буде јавно (8 210.

од. 2) и способно да. државна, уређења и законита наређења власти изложи мрзости и презрењу, или да им

побије важност међу грађанима. Под „државним уређењима“ подразумевају се саставни делови државне управе (Нар. Скупштина, органи'зација државних власти, војске, И Т. д.) а под „законим наређењима власти“: закони, уредбе и наредбе у ужем смислу, било опште или конкретне — који су у важности.

324

Кле

Одлукама Касал. Суда објашњено је:

а) „За дело из 5 103. КЕ. 3. траже се, поред осталог, и ови карактерни знаци: као предмет, објект нападаја, уређења државна или закона наређења власти или појединих чиновника, — а као средство овога нашадаја: јавно потврђивање ~ измишљених или изопачених ствари или јавно опорочавање и исмевање уређења државних или законих наређења власти или појединих чиновника, чиме се ова уређења односно наређења. мрзости или презирању излажу. И увреда части и клевета могу послужити као средство за извршење дела из 5 103. К. 3., ако су оне јавно учињене. Па кад у инкриминисаним Изразима нема ових карактерних знакова; кад они не представљају ни опорочавање, ни исмевање уређења државних или законих наре-

ђења власти или појединих ЧИновника, већ су на против управљени против личности једнога судије и вређају га у званичној дуж ности, и кад је дело учињено писменим актом упућеним председнику суда, а не јавно, онда то није дело из 5 103. К. 3., већ су све то карактерни знаци из 5 104 E. 3., по коме се законском пропису увреда. или клевета и „непечатаним писменим саставом“ учинити може“. (Бр. 1434—1901);

6) „За појам дела из 5 103. К. 3. тражи се да је ко јавним потврђивањем измишљених или изопачених ствари или јавним опорочавањем и исмејавањем уређења државних или законих наређења. вла сти или законих наређења појединих чиновника, ове мрзости. и презрењу изложио или важност њихову побио. По томе, дакле законском препису тражи се, да је јавним по-