Полициски речник : Књига друга Ж — Љ

Кри

и његова, кривична одговорност. Пропис 8 296. Кр. С. П. односи се само на ону накнаду, коју оптужени има да да приватном тужиоцу, а никако и на накнаду трошкова соко ислеђења.“ (Бр. 1823 —19992;):

д) „Према пропису 5 330 Кр. С. П., приватни тужилац одговоран за, трошкове у случају да обвињени за извесно дело буде ослобођен, само у том случају, ако обвињени никаквом неправилном | радњом својом није дао повода ла се противу њега кривично ислеђење предузме — а не и у случају кад 00вињени да повода таквоме ислеђењу противу себе, јер у том слу-

чају за све трошкове одговоран је сам оптужени према < 328 Кр. С. П., без обзира на то да ли се до-

тично дело извиђа и суди по званичној дужности или само на тужбу приватнога тужиоца“. (Бр. 4887 1908 г.);

ђ) „По 5 330. Кр. С. П., ако је ислеђење чињено по тужби приватног тужиоца, у оним случајевима. у којима се оно само по тужби приватног лица ислеђивати и судити има, па, оптужени буде сасвим ослобођен, онда трошкове и судске таксе плаћа приватни тужилад. С тога кад год суд по таквој тужби пусти оптуженога ис под суђења, решењем чзреченим по 8 250а Кр. С. П. осуђујући та и на трошкове и таксе, дужан је да да разлога, зашто налази да и поред тога, треба оптужени да сноси све трошкове ислеђењем – причињене и зашто га Pa плаћање

пат осуђује“. (Бр. 10087-1909

г.)

e) ДУ 5 32 Кр. (С. ШП. wodpo-

јани су они трошкови, које закон

као кривичне сматра и чија. је досуда у кривичном процесу пред-

Полицијски Речник

385

Кри

виђена, као могућна. У томе 3аконском пропису, а тако исто ни у ма коме другом, није предвиђена осуда приватног тужиоца на плаћање трошкова, оптуженоме у случају да тужба не би имала успеха или би њено дејство одустанком било задржано. Према томе, кад по 5 330. Кр. С. П., у случају кад приватни тужилац одустане од тужбе, код дела, која се само на његову тужбу казне, он сам има, да, плати трошкове и судске таксе по дотичном оптужењу, онда суд не може ссудити приватцог тужиоца на, плаћање трошкова оптуженоме, кад се ови трошкови не спомињу у поменутом законском пропису, као трошкови који могу биби предмет досуде у кривичној парници, нити се ово може извесоти из тога, што се овај пропис позива, на 5 513 Гр. 0. П., пошто тај законски пропис предвиђа само осуду на плаћање судске таксе“ (Ђр. 11814—1910. т.):

ж) „По 5 330 Кр. С. П., ако је ислеђење чињено по тужби – приватног тужиоца, у оним случајевима, у којима се оно само по тужби приватнога ислеђивати и судити има, па, оптужени буде сасвим ослобођен или пригатни тужилац сам ислећење заустави, или од тужбе одустане, онда овај плаћа трошкове и судске таксе. · Према томе, суд не може тужиоца, осудити на, плаћање трошкова опда, кад се ислеђењем утврди да дело клевете постоји, али да се оптужени има извинити казне за то, што је са извесних околности могао држати да је истинито опо што је против приватног тужиоца изнео, те према томе, у таквом случају нема, места примени 5 230 Кор. С. П." (Бр. 7450—1912 г.).

Законом је још прописано: