Полициски речник : Књига друга Ж — Љ

ЋЕ ка ако се са знањем криво закуне .

(GQ 281, 28%, 1285. 204, и 296 Гр. С. П).

„Понуђена и повраћена заклетва у грађанским предметима сачињавају т. зв. главну заклетву, предвиђену у 8 232 и 281—290 грађ. с. п. Оне се од парничара У контрадикторном поступку, дакле од странака полажу ради доказа извесне чињенице и одликују се тиме, што понуда и повраћај потичу од самих парничара, а не од суда. Оне су једино и предвиђене у грађанским предметима, те је додатак „у грађанским предметима“, у колико су оне у питању, излишан, и има значаја само У толико, у колико не би постојало кривоклетство, кад би оне биле доцније предвиђене и у другим предметима. Но под грађанским се предметима, наравно имају разумети и трговачки.

Од суда наложена заклетва У грађанским предметима, је свака она, заклетва, коју суд налаже једном парничару ради доказа извесне чињенице. Ту спадају допуњујућа (суплеторна, 5 291 грађ. с. п.) и откривајућа, заклетва, (5 296 гр. сеп). Може бити спорно за вредност опредељујућу заклетву из 5 999 тр. с. п. да ли и она ту спада, и да ли према томе постоји кривоклетство, кад је лажно положена. Од суда, наложена заклетва на име одлику је се од понуђене и повраћене тиме, што она, потиче од суда, док се вредност опредељу јућа. заклетва, не може досудити без жеље парничара, који тражи накпаду штете. Али кад је он хоће, суд му је тада, ипак налаже и ако, је ово право налагања условно, те се има према томе узети да лажно полагање исте сачињава – кривоклет'CIBO. 291, 292,

KpM

Не спада дакле под 5 266 К. 3. заклетва наложена од које друге а не од судске власти, као ни она, | која је од суда наложена, али у неграђанским предметима. Против но се има узети, наравно, само у колико је у коме закону изрично прописано“. (Основи кривич. права, од. Др. T. Живановића, посебни део, кн. П, стр. 194).

Према овоме, под одредбе 8 266 ~. спада и кривоклетство, које би из- | вршило лице оштећено паљевином, | крађом и шпротивзаконим поништајем ствари, полажући лажну заклет- | ву, коју му на основу чл. 20 а зак. о накнади штете учињене злонамерном паљевином и т. д. налаже „ис- “ ледна државна власт“ — дакле опет судска. власт.

Положена. заклетва треба да буде ложтна. Она, ће бити лажна онда, (ко је ма која чињеница, обухваћена њеном садржином, неистинита, без обзира на то да, ли је ова чињеница, битни саставни део ове садржине и- | ли не. |

Дело је свршено чим је заклетва, положена; покушај почиње с почетком њеног полагања, односно с почетком изговарања њене садржине.

Одлукама, Касационог Суда | 00јашњено је: |

а) „Јасно и одређено стоји у 5 | 266. К. 3. да је онај кривоклетник | који се знајући криво закуне у · грађанским предметима, било да му је заклетва понуђена или повраћена. Нигде законом није ме- | ђутим предвиђено да је слободно | криву заклетву – положити, ако | противна страна не употреби доказе које има и о којима зна, већ се напротив и тада казни криво- | клетство“. (0. 0. 0. Бр. 2267 1885 т.); OE

6) „Нетачно је гледиште да дела · кривоклетства нема онда кад је |