Полициски речник : Књига друга Ж — Љ

в) Лица лишена права на полагање заклетве, било законом било суд- | ·ском пресудом, за време док. овај гу·битак права траје. Овде спадају:

а“ Лица која су под ислеђењем за – злочина дела, или су судском пре_ судом лишена грађанске части док. је не поврате (5 114 т. 2. Кр. С.

#75

6') лица осуђена на робију или за- |

– точење (5 18 К. 3).

Ова лица (под ал и 61) могу пслагати само парничарску заклетву и то ако им противна страна допусти (51965:т. 3: Гр: С. П.).

в') лица за која је доказано да су се једном криво заклела (5 265 т. 4 Гр. С. П.).

Према. 5 271. К. 3., заклетве ових лица немају правне вредности, и с тога не могу бити предмет криво_ клетства — не повлаче кривичну 0д-

говорност.

; За полагање заклетве – релативно су неспособни :

а) Сведоци, за које сам закон наређује, да се не заклињу (5 114 т. 1., 5. и 6. Кр. С. П.);

6) Лица, која су ослобођена дуж пости сведочења (5 115 Кр. О. П.), и

в) Лица, која су искључена од сведочења (5 211 Pp. О. ПА.

И ова лица, према 5 271 К. 3. He одговарају за кривоклетство кад положе заклетву у случајевима у којима закон не допушта њено полагање. По мишљењу | Др. (Основи кривичног прави,

Живановића посебни

део, кн. П), — „решење питања о

могућности кривоклетства. од стране за заклетву неспособних лица зависи од тога, да ли се заклетва ових JIHда сматра по закону као пуноважна, кад је већ примљена од суда, или не“.

„Ако се сматра као пуноважна. — додаје Др. Живановић. — има се

узети да постоји кривоклетство, јер тада већ постоји напад на правно добро, које се штити ON кривоклетства, на име правосуђе, пошто ће онакав лажни исказ моћи служити као основ судске одлуке. Тако је решено ово „питање изрично у 5 271 од. 2, ст. 2., К. 3. тде се узима да нема и ства, ако је заклетва „у оном случају по закону ~ недозвољена“.. Али друго је питање, да ли ће бити кривца — ако већ постоји кривоклетство. Ту је једино од значаја способност за разумевање суштине заклетве. И ту се не може дати апсолутно негативан одговор, као што то чине остали, већ се у сваком конкретном случају, где је малолетник (или лице с душевним недостацима) положило по закону пуноважну заклетву (као н. ND. странка. у гр. с. п., 8 265 т. 1., према коме малолетни парничар не може положити заклетву, али се ова по 5 267. гр. с. п. сматра као пуноважна, кад је положена) има испитивати, да ли је делао с разбором или не“.

Дело 'кривоклетства може бити

извршено само умишљалјко т. ]. извршилац мора знати у моменту полагања заклетве да је оно, што заклетвом потврђује, неистинито: нехтат није кажњив; покушај је могу-

ћан, а у извесним случајевима каж-

њава се као самостално – кривично дело (5 979).

Брсте кривоклетства.

По казненом законику разликују се ове врсте кривоклетства:

1. Кривоклетство парничара у сопственој ствари. По 5 266, | од. 1., кажњава се робијом до 8 год.: i

„Онај, ком је у грађанским пред-

метима понуђена или – повраће или од суда наложена заклетва