Полициски речник : Књига друга Ж — Љ

Исто тако није битна. ни та околност, што се по закону тражи, да орган власти, који прима заклетву, учини законом предвиђену напомену о важности заклетве, а ни то, што учинилац при полагању заклетве не би дигао десну руку у вис (како се то тражи по 58 59 и 63. нем. крив. суд. пост.) или код нас не би ставио десну руку на, јевађеље (в. 5 113. крив. суд. пост. и 88 277 и 278 грађ. суд. пост.)“.

У погледу кривоклетства са заклегвом су изједначени и т. 2в „торжествена (свечана) уверења (8 969. к 3.), о којима ће доцније бити речи. Предмет кривоктетства не могу бити сви лажни искази, потврђени заклетвом, већ само они који су обухваћени 58 266 и 267. К. 3. Овде спадају: а) Искази парничара пред судом у грађанским споровима, који могу бити предмет понуђене или враћене заклетве (58 281, 282, 283 и 9284 Гр. C. 15:

6) Искази парничара пред судом

у грађанским споровима. који могу о предмет заклетве наложене од суда (88 291, 299, 294 и 296 Гр. С. П.), и

в) Искази сведока и вештака у грађанским или кривичним кспоровима, и уопште искази лица у кри-

вичном поступку, која имају дужкост да истину покажу и на исказ се закуну (58 55, 56, 89 и 112 Кр. С. П. и 55 208, 234, 246 и 259. Гр. С. П.)

„Ова, лица у кривичном JIOступку могу бити, сем сведока и вештака, још и приватни тужиоци, који се у извесном погледу је подобљажвају сведоцима (88 ı 121 т. 5 и 230 т. 1 и 2. крив. 1, пост.), а у оба поступања тумачи, који се уподобљавају вештацима

(8 163. Pp. C. TL: 8 105. Rip: CG. IJ.

Кри |

Искази утврђени заклетвом, као резултатом каквог поравнања, т.зв. компромисна, заклетва — наравно не геферираном ни раферираном, или каквом ванпроцесном · деобном заклетвом (Зећтедвеја), не могу бити елеменат кажњивог дела. Власт, која | Hay3HM4, заклетву, мора. бити уопште – надлежна. за рад по дотичном поступку и за примање заклетве такве врсте, па ма. и не била надлежна у конкретном случају. Другим речима; потребна је апстрактна а, не конкрегна надлежност власти. Ако оваква, надлежност не стоји, то и нема, заклетве у кривично правном погледу“. (0 кривоклетству, од M. Ђуричића). Лажност исказа може бити двојака: 8) у погледу њихове садржине — објективна, и 6) у погледу на личност онога који се куне — субјективна. Прва се састоји у неистинитом тврђењу извесног факта, или у порицању или прећуткинању извесног истинитог факта, а друга у свесности извршиочевој да, је ма који од ових факала објективно лажан. Према, овоме, дело кривоклетства – неће постојати ако је извршилац веровао, да. је оно, што је заклетгом потврдио, истинито, и ако је ово у погледу 0бјективном 'неистинито.

2. Неспособност лица за полагање заклетве. Ова неспособност двојака, је: апсолутна и релативна.

За полагање заклетве су неспособни:

а) Малолетници испод 16 одчосно 14 код. (85 114 т. 3. Кр. С. П. и 55 214 7.6. 265 т. 1. Op. C.dl:

6) Малоумна Лица, којима. оскудевају душевне способности. (5 114 Т. a. о. СП. и 68.210. т. 4. и 2657. 2, гр. С. 177.)

апсолутно